Бранич

Број 3

,В Р А Н И Ч*

Схрана 57

Касационом Суду ради решења овог сукоба о надлежности. Касациони Суд расмотривши сва акта, на основу § 8. свога Устројства у вези са чл. 110 Устава, нашао је, да је за расматрање поменутог решења Градског Суда надлежан Првостепени Суд за град Београд а не Господин Министар Унутрашњих Дела са разлога : „Решење о коме је овде реч, донето је од стране Градског Суда, као помоћног судског органа, па је за расматрање таквих решења надлежан редован суд, било да су таква решења била донета од стране градског или среског суда, у местима где он постоји, било да су та решења донета од стране полициских власти, јер у таквим случајевима, полициске власти не раде у својој улози чисто управној, већ као помоћни органи суда. По нашем позитивном праву, по одредбама кривичног суд. поступка и грађанског суд. поступка, као и по Закону о истражним властима, полициске власти, поред своје чисто управне надлежности, имају и једну посебну специјалну надлежнсст, као помоћни судски органи, пошто код нас не постоји нити је постојала установа судских извршитеља, као помоћних судских органа, који су инкорпорирани код редовног судства. Таква је улога полиц. влисти, на пример по кривичном суд. поступку, кад се оне појављују као иследне власти. У том случају све њене одлуке по предмету ислеђења, не подлеже расматрању више управне, надзорне власти, већ надлежних редовних судова. Исти је такав случај и са улогом полициских власти по грађ. суд. поступку. Сви послови, које оне предузимају по одредбама тога закона и све одлуке, које оне по њему доносе, све то оне раде у улози помоћних судских органа а не у улози чисто управној и све те њихове одлуке, које оне доносе у томе свој ству, подлеже расматрању редовних судова

Рад Управног Суда у Београду у 1927. години /. Као административног Суда по Закону о Државном Савету и Управним судовима и дисциплинског Суда I степена. У току 1927. године примљено је по деловодном протоколу 20.100 аката од тога броја је било 1646 тужби (предмета) уведених у контролник административних спорова и дисциплинских кривица. У ову годину

а не виших органа. Зато је нетачно гледиште Првостепеног Суда за град Београд да он није надлежан за расматрање напред поменутог решења Градског Суда с тога, што је закон о среским и градским судовима престао да важи, јер ако је он престао важити, остале су на снази одредбе грађарског судског поступка, по коме полициске власти имају надлежност помоћних судских органа. Ликвидација среских и градских судова има само тај значај и домашај, да се надлежност тих судова пренесе сада понова на полициске власти т. ј. преноси на њих улогу помоћних органа суда. То се најбоље вили и из уредбе о ликвидацији среских и градских судова од 9-Х-1925. год., којом је прописан само поступак у ликвидацији тих судова". Зато је сва акта овога предмета Касациони Суд послао Првостепеном Суду за град Београд као надлежном на решење писмом својим Бр. 2257 од 27-11-1928. год. Саопштио Т. И. Могу ли жене бити судије? По тражењу повериоца П., Првостепени Суд А. решењем својим Бр. 5219 од 18.-11. 1928. г. отворио је стечај над целокупном имовином дужника Д. На ово решење изјавио је жалбу дужник и поред осталих навода у жалби, тражно да се решење уништи и са тога разлога, што је као заменик трећег судије у колегијуму, који је ово решење донео, била г-ђа Р., писар — правник истог суда, јер налази да је то противно Закону. По овој жалби Касациони Суд решењем својим Бр. 3041 оснажио је поменуто решење Првостепеног Суда а жалбу одбацио као неумесну. На оиај начин омогућено је нашим колегиницама — правницима функционисање у улози судија и ако до сада још ни једна од њих није успела да буде постављена за Судију. Саопштио Т. И.

пренето је 3.244 нерешених предмета из 1926. године, тако да је са примљеним у току године било у раду укупно 4890 предмета. Ове тужбе односе се и то: а) На чисто административне спорове по којима је било у раду 436 тужби — распоређених по управним гранама као што следује: 1. Против Великих Жупана 196 тужби 2. „ Среских Поглавара 24 „

Из нашег правосуђа