Бранич

Број 4

„Б Р А Н И Ч"

Страна 11

Општем Казненом Законику, поред плаћања педесетоструке таксе и што по чл. 61. тач. 6. Закона о Таксама, ислеђење врше надлежне ислеђујуће и судске власти по одредбама кривичног судског поступка. Што се тиче разлога Апеладионог Суда, да је Касациони Суд надлежан за расматрање ове пресуде према чл. 66. у вези чл. 61. Закона о Таксама, прво оделење налази, да се те одредбе односе само на оне пресуде и решења првостепених судова, која су изречена по Закону о Таксама и таксеној тарифи а код којих се казна састоји у наплати редовне и казнене таксе а не и на оне пресуде, којима је оптужени осуђен на казну затвора. Поводом овога сукоба о надлежности, Касациони Суд у својој општој седници од 9-ХП-1927. г. Бр. 11733 а на основу § 8. свога Устројства, нашао је: „Да је прописом чл. 46. ст. II Закона о Таксама, предвиђено, да се казне затвором могу, поред новчане казне, примењиватисамо на сне кривице, које се казне по општем кривичном Законику а по чл. 61. пом. зак, по овим кривицама предузима се у свему ислеђење по прописима кривичног суд. поступка, те према овоме следствено је, да у даном случају важе наређења кривичног судског поступка и у погледу на незадовољства и жалбе на пресуде нижих судова. Како на пресуду првостепеног суда по овој кривици донетој, постоји незадовољство, то је за разматрање исте, према § 261. крив. суд. пост. надлежан Апелациони Суд, без обзира на то, што Првостепени Суд при доношењу казне затвора, није применио прогшс § 145. казн. зак., по коме се ове кривице казне, што је био дужан учинити, по напред поменутом чл. 46. Закона о Таксама." Саопштио Т. И. И за отежавну околност из § 65. тач. 5. казн. зак. важе општи прописи о застарелости. Пресудом Смедеревског Првостепеног Суда Бр, 35384/927. кажњен је оптужени С. за дело из § 156. I од. каз. зак. са петнаест година робије. Београдски Апелациони Суд нашао је, да ова пресуда не може опстати у погледу одмерене казне зато, што је чињеним дослеђењем а на име, признањем самог оптуженог— пошто су акта раније осуде од непријатеља уништена — утврђено, да је он од стране истог суда у 1895. год. осуђен на шест месеци затвора зато, што је ударио ножем у груди Петра А., те му се ова ранија осуда има, при одмеравању казне, узети као отежица из § 65. тач. 5. казн, зак.

Са ових разлога преиначио је поменуту пресуду Првостепеног Суда и оптуженог за поменуто дело казнио са шеснаест година робије. Касациони Суд примедбама свога 1 оделења од 13 Ш-1928. г. Бр. 3577 поништио је ову пресуду Апелационог Суда са следећих разлога: „Погрешио је Београдски Апелациони Суд, кад је, преиначујући пресуду Смедеревског Првостепеног Суда оптуженом одмерио казну, поред осталог, и с погледом на отежавну околност из тач. 5. § 65. крив. зак., што је пре 32 године осуђиван од стране Смедеревског Првостепеног Суда зато, што је ударио ножем у груди П. А., — јер се означена отежавна околност не може кривцу узети у отежицу, кад према пропису § 74. крив. зак., за тридесет година застаревају и зличина дела, за која закон доноси смрт и по т;.:ко застарелом злочину кривац се неће ни истраживати, нити казнити. Па кад за то време застаревају најтежа кривична дела, онда се прописи о општој застарелости имају применити и на отежавне околности, које су само последице тих дела." Београдски Апелациони Суд није усвојио ове примедбе, већ је писмом својим Бр. 2368 дао следеће противразлоге: „У пропису тач. 5. § 65. каз. зак, а исто тако ни на којем друјом месту овога закона, није опредељеко време, за које се околност, што је кривац раније био кажњаван, може узимати, као отежица приликом одмеравања казне. Међутим, у § 71. у вези § 73. казн. зак., јасно и опредељено је речено, да се може узети, да је кривац у поврату само онда, ако није прошло више од 10 година (за злочине и преступе) од дана издржане или опроштене казне, на коју је за пређашње дело осуђен био, те из тога јасно излази, да законодавац није имао намеру, да примену отежице из тач. 5. § 65. каз. зак,, ограничи на извесно време, јер би то иначе изричним наређењем у том пропису учинио, као што је то предвиђено за поврат. По налажењу Београдског Апелационог Суда, општи прописи о застарелости не могу се примснити, кад је у питању ова отежица, као што то примедбе Касационог Суда узимају, јер пропис § 74. казн. зак. у коме је засгарелост исцрпно регулисана, односи се само на застарелост истраге кривичног дела а у кривичном Законику, који је јавно - правног карактера, искључена је примена аналогије." Касациони Суд у својој општој седници од 6-1\Ч928. г, Бр. 4113 усвојио је примедбе свога I оделења, Саопштио Т. и.