Бранич

Страна 78

,В РАНИ Ч'

Врој 4

Из адвокатуре

Високо одликовање париског адвокатског реда У Паризу 19. априла пр. год. на најсвечанији начин обављена је предаја француског ратног крста париском адвокатском реду. Свечаност је изведена у палати Правде. Овом чину претходило је објављивање једног комуникеа у Службеним Новинама, који је садржао ову похвалу: „Париски адвокатски ред, одан по својим високим традицијама служби Отаџбине, Правди и Праву, видео је у почетку рата сву своју омладину да устаје у одбрану свете ствари, и, приношењем на жртвеник живота славних, изгинулих јунака, заслужним стицањем многобројних одликовања, дао је пуног доказа о својим ратничким врлинама и о величини духа пожртвовања". Ова речита и дивна похвала пропраћала је одликовање пириског бароа. Ратни крст је предат тога дана по подне у великој дворани библиотеке адвокатске, у Палати Правде. Церемонија је изведена у присуству председника Рупублике г. Думерга, у чијој су свити били чланови владе Поенкаре, Саро, Бокановски, Бужи, Шиат и Делсон, ђенерали Гуро, Ласон, Симон, Марјо и председник белгиског адвокатског реда Теодор. Долазак у Палату ових високих личности објављен је трубама и добошима републиканске гарде. Дворана библиотеке била је посве недовољна да прими масу судија и адвоката, који су се тискали да присуствују свечаности. Слика незавидне плаћености наших судија За доказ љубави према науци и жеље за праћењем стручних часописа код наших судија, а и да би илустровали тешке материјалне прилике под којима они живе, објављујемо ово карактеристично писмо једног председника суда из предратних граница наше краљевине, као одговор на претплатни циркулар наше редакције. Писмо гласи; „Поштовани господине, Са највећом љубављу претплатио бих се на одличан часопис „Бранич", ала ми је то

Батонје париског реда, г. Гијомен, узео је први реч и окренут леђима великој спомен-плочи са урезаним именима палих у одбрану Отаџбине, изговорио је, лагано а снажним и достојанственим гласом, између осталог ове речи: „Необично поносни узбудљивим одликовањем које нам је додељено, горди на видном доказу признања које нам чини брањена и спашена Француска, ми обнављамо и продужујемо живот са више воље, храбрости и жара и са погледом упртим на овај крст, добивен уз толико проливену крв и са толико храбрости и части. Француска не може умрети. Париски баро достојно јој се одужио". После помена и читања листе изгинулих, председник владе г. Поенкаре прочитао је предњу похвалу, а затим је одржао диван, импресионантан говор, потсећајући на дане од 28. отктобра 1916. и 27. јуна 1919. год., када је званично посетио париско баро. Уз буран и дуготрајан аплауз потсетио је на апел за народно јединство, које је историских дана 1914. год. учинио француском народу и на видну и завидну улогу коју је Француска имала у великом светском рату за добро човечанства. Свечаност је оставила најдубљи утисак на присутне. Париском адвокатском реду најтоплије честитамо на овом високом, заслуженом одликовању и на завидном признању. љ. в. с.

немогуће, јер са својом платом једва издржавам породицу и себе. За овај суд, од како сам ја председник, немам кредита ни за канцеларијски материјал, већ рад и Суду продужавам узимајући материјал на почек. 1 ) Све што сам могао учинити за ваш лепо уређени часопис, то је да сам се прошле године заузео и прикупио претплату за њега од свих овдашњих адвоката, што ћу и ове године врло радо учинити. Налазим, да је у интересу нашега правништва одржавање оваквог часописа.

') Курзив је наш. Уредништво,

Из нашег судства