Бранич

Страна 136

,БРАН И Ч"

Број 6 и 7

Београд, да он није надлежан за расматрање напред поменутог решења градског суда с тога, што је закон о среским и градским судовима престао да важи, јер ако је он престао да важи, остале су на снази одредбе грађанског судског поступка, по којима полицијске власти имају надлежност помоћних судских органа. Ликвидације среских и градских судова имају само тај значај и домашај, да надлежност тих судова пренесе сада понова на полицијске власти, т. ј. пренесе на њих улогу помоћних органа суда. То се најбоље види и из Уредбе о ликвидацији градских и среских судова од 8. октобра 1925. год., којом је прописан само поступак у ликвидацији тих судова. Према свему до сада изложеном, Касациони је Суд нашао, да је за расматрање решења Градског Суда за град Београд и Чукарицу за Извршења бр, 19049 надлежан

Првостепени Суд за град Београд, а не Господин Министар Унутрашњих Дела, па је зато вратио сва акта овог предмета Првостепеном Суду с тим, да је о томе извештен и Господин Министар Унутрашњих Дела. Ово мишљење из примедаба Касгционог Суда од 27. фебруара о. г. под бр. 2257 несумњиво је тачно и желети би било да Министарство Унутрашњих Дела правилно схвати питање своје надлежности о расматрању жалби на решења извршних власти. Његово садашње гледиште, да је оно надлежно за расматрање тих решења, не само да није на закону основано, него је и по дужини процедуре које оно намеће, а с обзиром на све инстанције кроз које би предмети морали пролазити, од велике штете за повериоце и у стању је да знатно поремети кредит и у земљи и у иностранству. љ. в. С.

Оцене и прикази

Д-р Илија Јелић: Крвна освета и умир у Црвој Гори и Северној Албанији, докторска дисертација, Београд. У почетку још морам нагласити, да је писац сретно изабрао тему за своју докторску дисертацију и да није радио компилаторски. Он је поред озбиљне студије свега онога што је у нашој и страној литератури о „Крвној освети" написано, студирао и сам овај облик правосуђа, који и данас има доминирајућу улогу при вршењу правде, код Северно Арбанашких племена, а делимично се задржао поред законског-кривичног правосуђа у Црној Гори. Са извесном топлином писац наводи у свом предговору, на какав је начин долазио до података и зашто је изабрао ову тему: „Као рођени Васојевић и блиски сусед Северних Арбанаса одгајен и васпитан на патријархалан начин у једној сељачкој кући, имао сам прилике да чујем и упамтим многе и многе ствари из народног живота и обичаја свога краја, нарочито о личним и племенским сукобима, као и о начину њиховог мирења и суђења". Писац је у свом уводу изнео општи значај и еволуциони развој крвне освете. Он је детаљно изложио, како је дошло до тог правног института, све мене кроз које је крвна освета пролазила, да се и дан данас задржи код појединих племена, у свом првобитном облику. Показао је да је на висини модерне науке и да је савладао целокупан материјал и

правну литературу, која постоји о том предмету. Изложио је критички теорије о извору и пореклу крвне освете као и њене карактеристичне особине, које је како сам каже, одликују од сваког другог правног обичаја. На супрот општем мишљењу, да је крвна освета прошла кроз ове три еволуционе фазе: нагонску, талион и композицију, изнео је своју оригиналну теорију, по којој је крвна освета прошла кроз следеће фазе: нагонску освету, примитивни талион, приватно судски талион, чисто судски талион и систем крвних тужби. Уз то је исправљена заблуда, према којој је умир једна блажа врста крвне освете и повучена је јасна разлика између умира и крвне освете. Даље је писац исправио погрешно схватање, које је у науци заступано, да је приватна реакција у свом еволутивном развоју прошла кроз три фазе: прогонство, крвну освету и композицију, и изнео је своје оригинално схватање по коме се време владавине приватне реакције, може тачније поделити у ове три фазе: 1. прогонство ; 2. прогонство и освета; 3. прогонство, освета и умир. Поред ових институција писац наводи да су постојали и други кривично правни облици репресије, које је старешина вршио над члановима заједнице, и да су баш ови облици сачињавали унутрашње кривично право, на супрот крвној освети и умиру, који су по свом постанку међународног карактера.