Бранич

Ерој 8 и 9

,Б РА Н И Ч"

Страна 151

и као такве их Закон третира свуда где их специално пимиње. У главном бирачком одбору је прописан кворум од тројиде чланова, равно онолико колико има пуноважних чланова (чл. 76, четврти став). И ту представници листа могу не присуствовати одборском заседању, па да ипак одлуке одбора буду пуноважне. Њихови потписи на записнику, по нашем мишљењу, такође нису потребни (чл. 109 Изб. Закона, када би се друкчије закључило из чл. 82 И. 3.). Законодавац не би уопште, поступао логично кад би исту власт признао представницима малих и великих листа и члановима Одбора који долазе по положају или избору највишег изборног органа, чиме се даје гаранција њихове непристрасности. Шта би онда требала читава процедура именовања или пак бирања коцком оваквих чланова и ангажовање врховних власти у Држави у том циљу кад би од њих именовани председник одн. чтан имао у одборима иста права као и представник једне листе која може и немати пуних 100 гласова у целом округу. Не би било правично ни представницима свих листа признати исто право решавања, једнако право и

представницима листе која ће добити све мандате и оних које неће добити ни једног (у пракси је, међутим, немогуће знати унапред колико ће која листа добити мандата или гласова). Али, кад је у питању саветодавни глас, ту се не могу правити разлике између представника листа. Сваки од њих има право да ставља примедбе на опажене неправилности, јер једној листи може ваљати један глас колико другој стотина гласова, и једна мала грешка у поступку може учинити понекад више стварне штете него маса великих. Код верификовања мандата све се ове околности узимају у обзир, али њихов домашај цени сасвим друго тело, чији чланови ипак имају за то веће квалификације и бољу легитимацију него обични представници листа. Зато овај закључак води највише рачуна о једнакости и равноправности „чланова" бирачког одбора, ма да на први поглед изгледа да им је противан, Из свега би се овога могло закључити да је поступак представника Главног Бирачког Одбора у Сарајеву био правичан, и да овакво гледиште треба да усвоје сви представници бирачких и главних бирачких одбора у будуће.

О трговачкој фирми — Д-р Јаков К. Челебоновић, адвокат —

Фирма је име под којим се воде трговачки послови, стварају права и обавезе, и стиче или отуђује имовина. Фирма долази од латинске речи „Нгтаге" т. ј. потписати исправу трговачким именом. Трговачка фирма је искључиво право њеног сопственика и у једној општини не може нико други стећи празо нити протоколисати фирму под истим именом. Стога је надлежна комора дужна нарочито на то пазити, да не дозволи двојици протоколисање исте фирме, већ са извесном изменом да се једна од друге тачно разликује. Од трговачке фирме треба разликовати назив радње (као: „Код три сељака", „Код париског шика"), који н^је саставни део фирме, па на назив нико нема искључиво право сем у случају несолидне конкуренције у истој бранши и у истој општини на пр. „Хотел Бристол", „Кодак друштво" итд. Једно лице може имати за једну врсту трговачких послова само једну фирму; али за различите врсте може имати више фирми без обзира на место. Јавни ортаклук може имати само једну фирму; али исти јавни ортаци могу саставити више јавних ортак-

лука, па тада могу имати за сваки јавни ортаклук по једну фирму. Право на протоколисану фирму јесте једно лично и искључиво прзво сопственика. С тога сопственик ужива заштиту фирме. Ово нарочито важи код ортачких фирми. Али фирма није једно имовинско добро, које се може узети у попис за наплату дуга и изложити продаји или које се може узети у стецишну масу као имовина. Трговачка фирма је за трговину, а не за грађанске правне послове. Тако сопственик једноособне фирме, која се разликује од његовог крштеног имена, не може ван радње куповати непокретно имање на име фирме, већ на своје кршгено име; код ортачке фирме може радња купити непокретно имање на име фирме. Ако сопственик фирме промени своје презиме, може ипак задржати фирму под ранијим презименом на основу стеченог права на фирму. Ако се једноособна лична фирма претвори у ортачку или обратно може се задржати ранија фирма. Али ако се лична фирма претвори у стварну или обратно, мора се учи-