Бранич

Страна 150

„Б Р А Н И Ч'

Број 8 и 9

одбору мора бити један (само у оскудици правника може бити именовано неко друго школовано лице), у главном бирачком по два, у Државном Одбору бар седам. Према томе, ти правници морају имати пресудну реч у изборним стварима, иначе ја њихово присуство илузорно. С њима се, у власти одлучивања, могу упоредити и сви они чланови бирачких органа који су представници општег интереса и који до^гзе на та места по положају или по избору једне јавне корпорације. Представници листа, пак, ретко кад могу да се уздигну на висину објективног судије. Њима је Закон омогућио и ујемчио да присуствују обављању целог изборног поступка као чувари интереса својих листа (отуда представници листа) а не као судије у својим сопственим стварима. Они по Закону имају права да прате ток читавог изборног поступка, са места одакле се он у потпуности види, и да сваку појаву за коју мисле да је неправилна констатују у записнику. Више изборне власти, спеииално Скупштина, узеће у разматрање те њихове примедбе и донети по њима одлуку. Даље и више од тога, они нису власни ништа да предузимају. Дозволити представницима кандидатских листа да решавају у главним бирачким одборима као пуноважни чланови, значи у много случајева онемогућити и упропастити изборне резултате. Како код нас није уопште ограничен број гласова које једна листа мора да добије да би добила право на два представника у главном бирачком одбору, могу у једном компактном изборном округу три четири опозиционе странке са врло малим бројем присташа, или чак без икаквог присташе, шиканирати и спречавати главни бирачки одбор у његовом раду. То може да чини и једна сама странка, која може истаћи неколико листа јер се уопште не нада мандату и добити већину у главном бирачком одбору. На тај начин, такве странке могу потпуно омести рад тога одбора и спречити га да изда пуномоћства стварно изабраним посла ницима. Ако би се то догодило у неколико округа, нема више Скупштине и нема кога да те грешке исправи и верификује мандате и без пуномоћства. Шта смета лајицима-партизанима (представницима листа) и да одреде као изабране сасвим друге личности а не оне који су стварно изабрани? А у Скупштини испочетка решавају, о верификацији, сви чаанокч који су добили пуномоћства, Ово што важи за главни бирачки одбор, важи и за месне бирачке одборе. И ту треба узети да представници листа имају само саветодавајући глас у одборима и право да стављају своје примедбе у записник ако би чему имали да замере, У бирачким одборима нема,

истина, обично него два стална пуноправна члана: председник одбора и један члан општинског одбора. Али зато, у бирачким одборима, председник редовно има већу власт него остали чланови: он се једини стара за одржање реда на биралишту (чл. 58 и 61 Изб. Зак.), он руководи поступком примања гласова и има специална права идентификовања бирача (чл. 63). Он је ту обично једини правник или школован човек и беспристрасан јавни функционер; зато су му дата већа права него осталим члановима одбора. Због тога није ништа ненормално ако се у случају неслагања у мишљењу између председника бирачког одбора и јединог пуноправног члана његовог, мишљење председниково унесе у записник као мишљење одбора а вотум члана као одвојено мишљење. Да ови наши закључци нису противни духу и смислу Изборног Закона, видеће се из овога. Представника кандидатских листа може бити у бирачком одбору, а може и не бити (јер нису назначени). Кад их нема, радња одбора је једнако правилна и пуноважна као и да су назначени (чл. 55). У Одбору морају у свако доба изборног дана бити два члана присутна; један од њих мора бити између пуноправних чланова,а,ако нема представника листа, оба. Тим је Закон експлиците одредио кворум Одбора на два члана (чл, 59). Док се пуноправни чланови Одбора казне што нису дошли у одбор, или што нису потписали записник, са представницима листа је сасвим друкчије. Кад представник кандидатске листе који је већ учествовао у раду одбора оде са биралишта, он самим тим губи право на даље учествовање у раду Одбора (чл. 69 и 109). Представници листа могу се и не потписати на записник; он постаје пуноважна јавна исправа и без њиховог потписа (чл. 69 и 109 Изб. Закона). Уопште говорећи, Закон је схватио улогу представника кандидатских листа у бирачким оаборима као споредну, никако битну. Он их назива члановима као и друге, али из разних његових одредаба јасно се види да су ти чланови нижег ранга према члановима Одбора који заступају у њему јавни интерес. Теорија може из тога лако извести закључак да су они чланови са консултативни.ч вотумом. Они, у интересу своје листе, имају право стављати примедбе на записник за сваку појаву која им се чини незаконита. Те примедбе узимају у обзир и цене доцније виши изборни органи (главни бирачки одбори и Народна Скупштина). Отуда је установа таквих чланова целисходна и корисна; они врло често штите индиректно и јавни интерес, интерес законитости и правног реда. Али, првенствено, они су само представници листа