Бранич

Број 8 и 9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 149

Изборног Закона т {те. Што се специално судова тиче, он, по, изречном наређен>у чл. 33 И. 3., решава о териториалној компетенцији судова у једној важној изборној околности (потврђивању кандидатских листа). Иначе увек касациони судови одређују надлежност нижих судова. Овим изузећем касационих судова од своје редовне надлежности, законодавац је, канда, хтео поставити принцип да касациони судови као такви у изборним стварима немају никакве компетенције. Првостепени судови, као изборни органи, потпадали би под контролу Државног Одбора, а учешће председника касационих судова у том одбору и факт да они у њему представљају већину, гаранција је да ће се поштовати независност судова и да ће се онемогућити сваки покушај увлачења политике у судове. Најзад, треба имати на уму да по владајућем мишљењу, врло правилном уосталом (Слоб. Јовановић, Уставно Право, 1924, разбЈт), ни Народна Скупштина нема право да оцењује исправност изборних радња где се редовни судови појављују као контролни органи (потврде бирачких спискова, кандидатских листа и т. д.) Кад то право не би, бар индиректно и у једном ограниченом обиму имао Државни Одбор, А сваки к би првостепени суд могао да тера своју самовољу до краја. И због тога би, дакле, његову власт у овим питањима требало признати. Кад би се усвојило ово наше гледиште, Државни Одбор би се морао чешће састајати а не само кад се избори распишу. По нашем мишљењу, без обзира на овде изнесене разлоге, Државни Одбор је једна перманентна државна установа која се састаје и периодично и од времена до времена али која има искључиво изборне циљеве. То наше мишљење ми смо покушали да образложимо на другом месту (вид. чланак „Гласачка места" у Архиву за правне и друштвене науке свеска за новембар 1927). 3.) Досад је говорено (1) о врсти и карактеру изборних власти и (2) о њиховој међусобној вези и компетенцији, нарочито Државног Одбора према нижим изборним органима. Остаје сад да се реши још једно врло важно питање у вези са композицијом нижих специалних изборних органа које је покренуто 1927 у Главном Бирачком Одбору у Сарајеву, а које у нашој правној литератури није никако додирнуто. По Закону о избору народних посланика (чл. 52), бирачки одбор сачињавају: један председник кога именује Државни Одбор (првенствено из реда правника), један општински одборник кога одреди сам одбор (или више њих ако се више општина спајају у једно гласачко место) и онолико представ-

ника кандидатских листа колико их је првостепеном суду пријављено. Главни бирачки одбор сачињавају (чл. 76 Изб. Зак): један председник кога коцком изабере Државни Одбор између чланова највиших судова у Држави, један судија апелационог суда или председник првостепеног суда кога одреди Државни Одбор, председник месног општинског суда и по два представника сваке кандидатске листе. У Сарајеву се 1927 догодио по прилици овакав случај. 1 ) За једно решење у конкретном случају сагласили су се председник главног бирачког одбора, његов заменик (председник окружног суда) и представник општине, уз још неке представнике кандидатских листа који су се из политичких разлога определили за то решење. Противу таквог решења била је већина представника кандидатских листа, које су опет руководили политички обзири да се не определе за то решење. Како је решење уз кога је био председник било несумњиво на Закону основано, он никако, као ни његов заменик, нису пристали да усвоје или потпишу гледиште већине. Он је онда изјавио да бирачки одбор састављају само тројица чланова: он, његов заменик и представник општине. Ови чланови једино имају решавајући глас, сви други само консултативан. У Народној Скупштини, колико нам је познато није вођена о овоме дискусија приликом верификовања мандата. Ипак зато, ово питање представља један од најосновнијих и најважнијих проблема у нашем изборном поступку, и од његовог дефинитивног и општег решења зависи много вредност и правилност изборне радње. По нашем одлучном мишљењу, председник Главног Бирачког Одбора у Сарајеву био је потпуно у праву кад је стао на горње гледиш • те. Законодавац је схватио изборни поступак као једну компликовану радњу коју је Закон детаљно регулисао, не могавши ипак предвидети све случајеве који могу наступити, и за чије је вођење због тога потребно присуство правника. Он ће једини бити у стању да потпуно схвати законска наређења, да правилно примени закон и, у сумњивим случајевима, да изнађе вољу законодавца. Што је изборни орган виши и што је процедура компликованија, биће потребно присуство већег броја правника. У сваком бирачком

!) Он је био саопштен преко новина, али без потребних детаља и образложења. Тих образложења нема ни у записнику Главног Бирачког Одбора који се налази у Народној Скупштини. Само се из записничких примедаба види да су представници појединих кандидатских листа захтевали да се нареди поновно гласање на извесним местима и ако је оно формално било правилно завршено и у записнику, који су потписали сви чланови месног §ирачког одбора, није уопште била примедаба, г