Бранич

број 8 и 9

,В Р А Н И Ч*

Страна 157

да се ослони и подели посао. Говорилојесе у празној сали. Г. Мајар је морао добити утисак о потпуној дезаинтересованости наших интелектуалаца за рад Конгреса. Шта је узрок овоме? Сигурно не недостатак заинтересованих интелектуалаца, ни новчаних среставз, већ недостатак организације, а можда жеља да нико не дели славу са унапред привилегисаним лицима. Каква је то слава, кад се дискутује у празној сали, није тешко одговорити. Ми је остављамо недирнугим. Да неко за ово одговара, не пада нам на памет ни да питамо. Главно је

је да су учесници Конгреса срећно завршили свој рад и отишли кућама. Шта они мисле и какве утиске носе из наше земље, то је за многе споредно. За нас је пак ово главно, јер ти утисци, ако се хоће бити искрен, нису чак ни задовољавајући. Један разлог више да се никако не дозволи више оваква приприпрема за сличне Конгресе. А како се Конгреси спремају и успевају, нека се упита за савет Стални Одбор Конгреса Правника. Тако ће се знати да сем великих пара, за Конгрес да успе треба још много других ствари.

Око новог зајма и стабилизације*) — За правну и економску дискусију — Аполон Еропкин —

Нови државни зајам предвиђен је у суми од 50 милиона фун. стер. Ако се овај државни зајам потпуно реализује, наш државни дуг увећаће се за 14 милијарди динара. Као што је познато из публикованог досијеа Министра Финансија, намера је да се овај зајам раздели на неколико партија, при чему ће услови ануитета сваке партије одговарати стању државних папира на берзи са њиховим курсом у даном моменту. Ми знамо да садашњи приход државних папира варира од 5,5 (рента ратне штете) до 8 (7 одсто зајам). Ако се узме просечно 6—7, то ће ануитет овог новог зајма бити у суми од 840 до 980 мил. дин. годишње. На тај начин после реализације новогзајма наша ће се плаћања државних дугова више него удвостручити. Ова чињеница показује нам са колико је обазривости и озбиљности потребно приступити овоме питању. Уз ово не може да се не скрене пажња на још један врло важан моменат у стању наших државних дугова: на име њихова неједнакост, нетачност и непознавање њихове тачне цифре. Док званични извори по подацима из 1922. год. тврде да је њихова сума на дан 1. јуна ове године износила око 25 милијарди дин. дотле професор Косијер износи суму од 69.5 милијарди дин. Ја нећу улазити у детаље суме државних дугова Краљевине, већ само могу да констатујем да ова сума још није тачно утврђена. Против овога нема се шта рећи, ако се сетимо да наш државни дуг Француској још није регулисан; да сума т. зв. летећих дугова још није утврђена. Постоји мишљеље, да нови инвеетициони аајмови нису ни мало опасни за државни бу» ЏеТј чак обратно; они су веома корисни,јер

протежу издатке на будућа поколења, на која ће прећи део држ. дугова, који су уложени у дугорочне инвестиције, н. пр. у граћење нових железница. У ствари ово је мишљење тачно. Сасвим је јасно да је немогуће вршити инвестиције на рачун текућег државног буџета и само се по себи разуме, да је немогуће из државног буџета, рецимо од 11 милијарди, као што је наш, саградити железницу, која кошта 14 милиЈарди динара. Инвестициони, ванредни издаци, морају ићи ван буџета помоћу ванредних извора, т. ј. зајмова. И будућа покољења, која ће такође уживати користи од ових инвеетација, логично је да треба да приме на себе и део тегобе намега. Али у овом случају није реч о ванредним инвестиционим издацима, који иду ван буџета, већ о најобичнијим издацима, који чине дуг части сваке државе, која себе цени, о процентима на државне дугове, који се уносе у држ. буџет неизоставно сваке године и морају се на време и тачно плаћати: Може ли обичан државни буџет Краљевине примити на себе нове издатке на отплату нових државних зајмова у суми од око милиарде динара годишње? Може ли обичан државни буџет, поред овог новог издатка, примити на себе још и издатак на отплате већ постојећег осталог државног дуга, до сада још неутврђеног, али који ипак хитно очекује свој ред, као н. пр. дуг Француској, летећи дугови и остали, који су на терету државе? Ево ове милиарде динара које улазе у евакогодишњи буџет по ануитету. Реч није о будућим поколењима већ о са* дашњим, Како ће она поднети ову нову те-

*) Да би обавес*илс Читаоцс о овом аакону, усвфноМ у Народној СкупШФинИј за коЈи пое ^оји аајживљ* ИаТересоваше, уредништно објављује тачзн текет шегав