Бранич

Страна 158

,Б Р А Н И Ч"

Број 8 и 9

гобу због отплате ануитета државних дугова под условима садашњег живота? Ово је питање од особите важности нарочито у времену економске кризе и због тога је неопходно потребно детаљно га расмотрити. Као први главни услов, који је поставио конзорцијум англо-американских банака при закључењу новог зајма, јесте стабилизација динара. Новчани оптидај у држави један је од најважнијих проблема економије целог становништва, апарат новчаног оптицаја — врло осетљив и нежан, као еолова харфа. И ако је неопходно приступити новом зајму са највећом пажњом и опрезношћу, питању о валути треба приступити не само са пажњом, већ и са зебњом да се не би покварио овај нежни финасијски апарат. Сетимо се, какво је зло у држави створила неопрезна реформа — замена нашег стабилног динара за несигуран круно-динар, — која је пореметила сав новчани систем; оборила курс нашег динара на 1/20 његове вредности; Преплавила државу аустриским банкнотама, које нису имале никакву вредност чак ни у својој домовини; развила огромну контрабанду аустриске макулатуре и засенила сав наш економски живот сјајем лажног цветања индустрије у дубоко земљорадничкој држави: сви су постали лажни богаташи; и за тај тренутак сјаја скупо су затим платили, кад су се освестили и кад је динар ступио у период стабилизације. Наша економика и сада још вуче тешки крст као последицу стабилизације динара. Ова је стабилизација врло скупо плаћена. О каквој још стабилизацији сада може бити речи? Ово је тако велика област наше економије да је веома опасно по други пут је подвргавати ма каквим операцијама или експериментима. Нико не сумња, да се о стабилизацији динара као златном новчаном оптицају, не може ни мислити: овоме још није дошло време: Није могућ златан новчани оптицај онда кад је пасиван не само платежни већ и трговачки биланс државе; кад је државни буџег унет у народну скупштину са дефицитом; кад ће нови зајам још више да погорша положај нашег биланса по исплати процената у злату? До душе, Краљевска Влада нада се и обећава да ће моћи саставити крај с крајем и уништити дефицит у буџету. Али ће ова за* крпа бити ушивена белим концима и кроз Њу ће се јасно видети лањски дефицити, Одакле су се и појавили ови „летећи дугови", ако не из овик закрпа буЏета без дефицита? Али и при папирном иовчаном оптицају ђтабилизација валуте поетиже се ииаом емо«

номских и финансијских односа, а пре свега активним платежним билансом: треба да се више унесе злата у државу, но што се изнесе. Ово је најобичнији аритметички задатак о басену са две цеви. Ово је физички закон природе и никакви укази, декрети или манифести не могу стабилизовати валуте, која стварно не постој ј. У целој овој предстојећој операцији са озакоњеним стабилизованим курсом динара можемо се плашити једнога, на име питања о старим рачунима између државе и Народне Банке. Рачуни Државе са Народном Банком ће пре свега изнети на дневни ред државни дуг Народној Банци од 4.3 милијарде динара. Да би тачно оценили ову колосалну цифру, треба имати у виду да банкнота Народне Банке има у оптицају свега 5.3 милијарде. На тај начин активу Народне Банке чине државне домене, које су заложене код банке као обезбеђење и износе 2/5 целе активе, јер злата, метала и стране валуте има свега у суми мање од пола милијарди и есконтованих меница и ломбарда 1.6 милијарде. Ја врло добро разумем и увек сам у штампи заступао гледиште да ове државне домене у ствари ништа не обезбеђују и курс динара пао је исто тако, као што би пао и без тих домена. Идем чак и даље, да Држава при инфлацији банкнота није добила никакве реалне вредноспги , осим ових хартијица, које су изгубиле велики део вредности. Али питање сада није у томе. Уоште је врло опасно дотицати се ових рачуна, да се не би уздрмала стабилност динара, постигнута толиким жртвама, ма да овај курс и побољша. Побољшање или опадање курса увек доводи до народне несреће и уздрма целокупан државни економски строј. Држава, народ, већ су преболели период инфлације и дефлације. Зар је суђено да болују поново за љубав страног консорцијума, који тражи неку нарочиту „над-стабилизацију" ? Оваку дефинитивну стабилизацију може постићи само девалвацијом, само прелазом на златну валуту. Али за нашу државу ово време још није дошло. Сада имамо да чувамо, шта, без икаквих нових експеримената. Други услов, који је ставио консорцијум англо-американских банака за нови зајам, јесте израда плана инвестиција, пошто исти носи назив „зајам за јавне радове". Протизу овог нема се шта рећи, јер се без израђеног плана не може приетупити јавним радовима. Сасвим је јаено да овај план изиекује читав низ година да ее оствари. као што је и зајам срачунат на неколико година у више рата^