Бранич

Број б и 9

,Б Р А Н И Ч' 1 .

Страна 159

У овоме је позитивна страна новога зајма — постепено његово остварење према потреби и у складу са условима наше домаће новчане пијаце. Можемо се надати да ће се временом ови услови побољшати, као што се сада побољшао курс свих наших државних папира, нарочито ренте ратне штете. Без сумње да ће план инвестиција бити израђен најдетаљније. Али питање ипак није у овоме. Може ли становништво плаћати проценте на инвестициони државни зајам ? Наравно свима је јасно да се већи део овог зајма мора употребити на зидање железница. Али да ли је могуће, да ће ове нове железнице себе исплаћивати? Пример државне експлоатације постојећих државних пруга не пружа то уверење, јер постојеће пруге у државним рукама не само да не отплаћују проценте на утрошени на њих капитал, већ ни своје експлоатационе расходе не покривају и падају као дефицит на државни буџет. Ово питање о дефицитном државном газдинству железница, о њиховој комерциализаци/и, најактуелније је питање коме још није нађено решење. Претпоставимо да ће се и нове железнице показати пасивне, што је врло вероватно, нарочито у прво време њихове експлоатације. У томе случају државни буџет биће оптерећен новим дефицитом од нових железница онда кад није ликвидирао ни са старима. Тако ће се догодити да ће становништво сносити не само исплату процената око 1 милијарде динара годишње, него и плаћати дефиците за нове железнице. На тај начин ове железничке инвестиције нису баш тако згодне за оне који плаћају намет. А шта да кажемо о другим инвестицијама на пр. за побољшање локалних путева, или за зидање морских и речних пристаништа, за зидање разних зграда? Неоспорно је да су сви ови радови нужни и корисни за државу, али је сасвим немогуће очекивати од њих приход у државни буџет и они, који плаћају порез, морају се унапред помирити са мишљу да је неопходно из свога џепа плаћати проценте на све _ове инвестиционе зајмове. Једине инвестиције, које би допринеле становништву непосредну корист јесу радови на м.елиорацији и пре свега на исушивању земље. У Краљевству има поред језера, много блатног земљишта које лако плави. Постоји мишљење да се може сачувати од

воде око 1 милиона хектара плодног земљишта. Неоспорно је да би ово било највеће благо целог нашег народног газдинства, које располаже са свега 6 милиона хектара ораће земље. Али и поред ослобођења ове земље од воде. мелиорација би могла бити упућена на добит од саме земље: најслабија страна народног газдинства Краљевине јесте слаба плодност земље и мали приход од ње; просечни приход на једног становника Југославије је скоро најмањи међу европским државама. У овоме се састоји сва њена економска беда; с тога наша држава и подноси тако тешко економску кризу; с тога је за њу тако тежак државни буџет, државни намет и државни дугови, који у ствари нису тако велики по упоређењу са осталим државама. Наша несрећа је у сиромаштву становништва, сиро* маштву сељака. Сељак је тај који ће сносити већи део новог државног зајма, који ће отежати државни буџет. С тога је неопходно и право један део овог зајма, и то већи, утрошити на побољшање земљорадње у држави, До каквих закључака можемо доћи из свега напред реченог: је ли нов зајам добар или не? Пре свега треба утврдити, да је врло тешко рећи ма шта позитивно о овом зајму све док не добијемо конкретне услове за његово закључење, јер ни величина процента, ни курс реализације, ни рокови амортизације нису познати. Треба га закључити ако су услови повољни. Само га треба упоредити са плановима за његово извођење у држави: да не би још већа, над-стабилизација пореметила постојећу стабилизацију динара и да нове инвестиције не падну као нов терет на државни буџет. При остварењу овог новбг зајма треба имати на уму да је сељак — главна основа целог државног газдинства и да зато треба већи део инвестиција употребити на побољшање земљорадње у држави, ца мелиорацију. Доћи. у финансиску везу са тако моћним консорциумом англо-американских банака сасвим је потребно. Такви случајеви ретки су и не треба их пропуштати. Али треба знати, да ако се снага тога консорцијума састоји у злату, то се снага наше државе састоји у земљи, у земљорадњи. С тога нека ово злато буде од користи нашој земљорадњи и нека ни у ком случају не подрива могућност земљорадника: у њему је сва наша снага и наша будућност.