Бранич

Страна 146

„Б Р А Н И Ч"

Број 8 и 9

* Ма да зе ТпђопЈјап ш и коПко пе гаоге тегШ за уеПкЈт {уогаШт ргауп1сЈта ргуо^а гап§а, као §1о зи ЈиПјап 1 Рарјп1јап, 1рак оп 1бе и ге<1 паЈ151акпиПјЈћ ргес3з1;аупјка ргаупе паике. Ије§оуо је јте пегагбуојпо бројепо 5а ЈибПпЈјапоуот кобЈНкаајот, га који оп јта

/ПајуЈзе габ1и§а; ђег пје§а М буакако ргора1о пеосепЈ1уо ђ1а§о к1а51спе ргаупе паике које је оп басиуао и РапсЗек1ата. Мје§оу рогес! бујћ тапа јрак ргобуесепј \ ћитапј дић 21VI га иуек и тпо§оте ргор15и ЈибНтјапоуа ргаупо§ гћогпЈка пасЈаћпи1от обесапјет ћ1а§обП 1 ргауЈспобН ргета екопотбкј б1аћ1т 1 роНбкпЈт.

Изборне власти — Д-р Лазо М. Костић, ванредни професор Университета —

1.) Руковођење и надзор над извршењем избора могу да се повере перманентним државним органима, који већ постоје за друге потребе и акције државе и функционишу баспрекидно, или се, пак, могу образовати засебне изборне власти (\Уаћ1ећећбгс1еп), које се стварају ас! ћос и којих нестаје чим заврше њихову законом им додељену изборну функцију. Наш сисгем избора народних посланика усвојио је претежно овај други начин организирања изборних власти, али не чист него комбинован донекле са првим. Саме изборе, истина, спроводе специални органи, нарочито и темпорерно за то установљени, али претходне радње, које изборе омогућују, и завршну радњу, којом се сакционишу, обављају сталне државне установе. Бирачке спискове састављају општински судови, потврђују првостепени (окружни) судови. Изборни материал набавља Министарство Унутрашњих Дела и распоређује га преко полициских власти. Њиме рукују и обнављају га односно поправљају општински судови. Крајњу контролу над изборима и верификовање мандата врши сама Народна Скупштина и њен Верификациони Одбор. Сав остали изборни поступак врши се формално-правно независно од осталих сталних државних органа и власти. Он се поверава нарочито за то одређеним установама, које би се могле назвати изборне установе или изборне власти у ужем смислу. Тих установа има три врсте, које се разликују и по надлежности и по територију на коме простиру своју власт. Прво је Државни Одбор, један за целу Државу, који је виртуелно перманентан; затим долазе главни бирачки одбори, за сваки изборни округ по један (укупно 56); и најзад, бирачки одбори (месни), за свако гласачко место по један (последњих избора свега 6403). Према томе, имамо тростепено организирану изборну власт у ужем смислу речи, три инстанције изборних органа. Однос међу њима није, ипак, онако јерархиски строг као

између управних органа разних инстанција; он није ни онако присан и неоспоран као однос./између разних судских инстанција; Отуда би могло бити спорно да ли се овде ради о степенима и инстанцијама изборних органа, или само о врстама односно редовима изборних органа, од којих су једни нижи а други виши. Да се употребе изрази степен и инстанција постоје ови разлози. Нижи изборни органи постају само онда и само тако, што их највиши изборни орган, Државни Одбор, уводи у живот. Они своју ексистенцију захваљују само једној оДлуци Државног Одбора. Кад те одлуке не би било, ни они не би могли постати и функционисати. Број главних бирачких одбора и њихова седишта одредио је Закон, али председника и његовог заменика именује Државни Одбор; без једног од њих главни бирачки одбор не би могао функционисати. Месне бирачке одборе Државни Одбор ствара и сувише им именује председника (његовог заменика именује општински суд). И без именованога председника од стране Државног Одбора, бирачки би одбори могли обављити своју изборну надлежност, али они као такви не би могли бити организирани без одлуке Државног Одбора. Државни Одбор сваких избора врши нов распоред гласачких места, и док тај распоред не изврши, не могу постојати ни гласачка места, следствено ни бирачки одбори. Кад их је једанпут |установио и организовао, Државни Одбор више нема никакву власт над нижим изборним органима и не може имати никакву ингеренцију у њихов рад. Али главни бирачки одбори врше у неку руку надзор на радом месних бирачких одбора: они решавају да ли су избори на }едном гласачком месту обављени формално исправно, да ли су правилно завршени, и, у противном случају, наређују поновне изборе (чл. 78 Изборног Закона); њима је, исто тако, препуштена индиректно извесна контрола над радом бирачких одбора одредбом другог става чл. 117. Изб. Зак., што разматрају за-