Бранич

Број! 8 и 9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 147

писнички констатоване изборне кривице и тужбом суду отварају кривични поступак. Из законског текста би изашло да су они дужни све констатоване кривице „цоставити надлежном Суду". У ствари, они ту не врше само једну формалну улогу посредника него и оцену констатованих околности. Председници бирачких одбора нису увек правници, и они, а још више остали чланови одбора, могу да сматрају кривицом и она дела која ниједан закон не инкриминише. Све записничке примедбе главни бирачки одбори читају, претресају и о њима доносе своје оцене (чл. 79 Изб. Зак.); следсгвено, они оцењују и примедбе којим се утврђују изборне кривице. Да законодавац није то мислио поменутом одредбом чл. 117 Изборног Закона, он би наредио самим бирачким одборима да препис својих записничких констатација или примедаба шаљу директно судовима односно државним тужиоцима на даљи поступак. Противу израза степен или инстанција могли би се навести ови разлози. Државни Одбор, истина, организира и уводи у живот главне и месне бирачке одборе, али власт која устанозљује органе не стоји према њима у односу власти више инстанције а истог реда. Народна Скупштина организира судове, па ипак није над њима виша судска инстанција. Што се надзора главних бирачких одбора над радом месних бирачких одбора тиче, ту главни бирачки одбори не врше ништа друго него једну улогу посредника, интермедиара, између бирачких одбора и редовних судова (кад је реч о изборним кривицама). Па, и кад наређује поновно гласање у појединим гласачким местима, главни бирачки одбор то чини само онда ако избори нису могли бити извршени, што опет констатују чланови бирачких одбора. Из тога се не може још увек закључити да бирачки одбори стоје према главним бирачким одборима у односу ниже инстанције нрема вишој. Какогод да се закључи ова ствар, која има чисто теориско значење, неоспорно је ипак да Државни Одбор, главни бирачки одбори и (месни) бирачки одбори представљају власти и органе истог реда и са истим заједничким циљем, који су један другом подређени (ип!ег§еогс1пе1) или наређени (иђег§еогс!пе1). Државни Одбор је највиши чисто изборни орган, главни бирачки одбори су нижи од њега, бирачки одбори нижи и од њега и од главних бирачких одбора. 2. Али овде треба нагласити, и то је прво што смо овим написом имали за циљ, да ме ђусобна веза и зависност(подређеност и надређеност) између појединих изборних органа није ни законом ни праксом тачно утврђена. Специално у колико се односи на надлеж-

ност Државног Одбора и његову вл&ст према нижим изборним органима. По досадашњој пракси, Државни Одбор је увек сматрао да је његова дужност исцрпљена у организирању главних бирачких одбора и установљењу и организирању месних бирачких одбора. Ван те дужности, Државни Одбор је консеквентно до сад одбијао од себе ма какве друге дужности и ма какву надлежност. Врло често се, у пракси, дешавало да су ниже изборне власти, нарочито првостепени судови као помоћни изборни органи, тражиле од државног Одбора упутстЕа у извесним предметима; он је та тражења остављао без одговора или се оглашавао ненадлежним. Исто су тако поједине личности или партиске организације (опет преко појединих личности јер оне као такве не представљају правна лица), више пута молиле Државни Одбор да пошље првостепеним судовима извесне инструкције и, нарочито, објашњења у вези са претходним одлукама самог Државног Одбора. Тако, на пример, Окружни Суд у Бањалуци, пред последњим изборима од 1927, није хтео дати потврду једној кандидатској листи док не стигне распоред гласачких места од Државног Одбора. Прецставници листе су се жалили Државном Одбору, а овај се огласио ненадлежним да решава по тој ствари и није донео никакву одлуку. Ми мислимо да оваква резервисаност Државног Одбора, овако уско схваћена надлежност и страх да се не пређу границе тако уско одређене надлежности нису оправдани. Државни Одбор је врховни изборни орган. Вођење избора представља у суштини једну управну радњу (формално су избори припремна законодавна делатност). Код управних послова, виши органи имају увек власт давања инструкција, упућивања на циљеве закона, одржавања једнобразности у примени законских прописа. Државни Одбор, истина, није обично у могућности да званично саобраћа са бирачким и главним бирачким одборима, сем што их организује, јер ти одбори раде онда кад Државни Одбор није на окупу и рађе брзо, тако да не би могли чекати његова објашњења. Али сви остали јавни органи (првостепени судови, општински судови и т. д.), кад врше изборне функције, обично припремне, нису ништа друго него изборни помоћни органи. Општински судови стоје редовно под надзором Министарства Унутрашњих Дела; у изборним стварима надлежност тога Министарства елиминисана је. Првостепени судови стоје, уопште, а у пословима судске администрације специално, под надзором Министарства Правде. Свака ингеренција Министарства