Бранич

В"°ој 12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 235

који још није ни мислио на Академију; Г. Александар Дима син, који је дошао да присуствује практичној примени савета које је дао у књижици под насловом: Уби! која је начинила велику хуку у своје време. После заносне одбране Лашоа пред судом, председник је дао своје резиме. Овде пуштам сведока очевидца да говори. „Био је то председник Б., са својом лепом главом Луја XV, напудрован као иње, и његовим малим кокетним неискреним изразом лица које му је давало изглед галантног дворског свештеника, који се беше из све снаге окомио на јунакињу драме из улице Обер, „Лашо, по своме обичају, чинио се да спава, са прекрштеним рукама на столу, са лицем у рукама. С времена на време, гунђао је : „Ето резимеа ! Он назива то резимеом... Идемо да видимо дали ће то у будуће ићи..." „Шта ви то дакле говорите, браниоче Лашо?" прекиде га председник." Лашо не одговори и оптужба, — јер је то била права оптужба — наставила се најлепше. Изненада Лашо скочи на ове председникове речи: „Господо поротници, не плашите се за казну, она ће бити оно што ви будете хтели". „Овога пута, рече Лашо тихим гласом својим суседима, резиме ће отићи!" Затим окрећући се председнику и прекидајући га: „Шта ви то дакле причате поротницима, узвикну он, ви им говорите да Марија Бјер може проћи са неколико месеци затвора. Али ви знате добро и противно: „нема олакшавајућих околности, смртна казна онда! Олакшавне околности, онда најмање пет година тешке робије!" „Несрећни председник био је толико пренеражен овом дрском упадицом да је испуС1ИО свој монокл и једва могао да доврши, муцајући, мешајући своје излагање, грешећи, губећи се у својим забелешкама и завршавајући, уз гласан смех судске сале ; што је Лашоа називао „бранилац Бјер", а Марију Бјер „Госпођица Лашо". Госпођица Бјер била је ослобођена уз

Кад је издаваоцу стављено обезбеђење пре рока менице, а после издања исте, по другој исправи, може му се ставити обезбеђење и по тој меници, којој још рок није приспео Браћа Николић поднели су првостепеном суду 29. декембра 1927. год. три менице, сваку од по 2.000 дин. све три са датумом из-

гласно одобравање судског заседања које је приредило Лашоу победоносне овације, и резиме био је осуђен на смрт. Сенат и Скупштина ускоро после овога извршили су је. Хоћете ли један упадљив пример присуства духа које га није никада напуштало и допуштало му да извуче најбољу корист из најслучајнијих прилика. Лашо је бранио пред поротним судом у Лану једног оптуженог због оцеубиства. Ова особа имала је бедно држање, признавала је чињенице са цинизмом који је револтирао и престајала да се цери само да би вређала сведоке. Председник поротног суда, који је био велики пријатељ Лашоа, рекао му је пре суђења : „Ево баш једнога који ће и против твоје воље бити осуђен на смрт! Није сигурно, одговори Лашо. — Ах, то је сувише крупно, кладим се да ће бити! — Кладим се да неће ! Па лепо! видећемо". И опклада је била учињена. Лашо изгледало је био је на путу да је изгуби, јер је његова одбрана пред судом трајала већ неколико сати и није могла да узбуди пороту која се изгледа била одлучила овога пута да покаже пример... Изненада звоњење звона чуло се у дубокој ноћној тишини и потресало сводове сале поротног суђења. То је било весело звоњење уочи Божића, које је звало верне на божју службу у поноћи. Лашо се заустави, узбуђен, дубоко инпресиониран, јер, и ако је био врло побожан, он се индентификовао са својим процесом као велики глумци са улогама које су играли... „Он прекиде своју одбрану и са очима управљеним небу, опруженим рукама... затим оним дивним гласом који је врло добро знао да нађе пут срца : „Господо, рече он, у овој блаженој ноћи, у овом свечаном тренутку Бог опроштаја, Бог мира и милосрђа родио нам се ! то вам Христос, из своје колевке, тражи милост ! Не заборавите да је божја милост бескрајна и не будите упорнији него што је Господ сам!" — Наставиће се —

дања 9. септембра 1927. год. а са роком плаћања прва после 4, друга после 5, а трећа после 6. месеци од издања, а по којима је акцептант Страхиња, издавалац и преносилац Тодор и други жирант Доца, жена издаваоца Тодора, којој је муж одсбрио поступак, па су тражили, да суд одобри забрану и прибелешку на имање Тодора и Доце; а како меницама рок није

Судска и административна пракса