Бранич

Страна 236

„Б Р А Н И Ч"

Број 12

дошао, то су за опасност тражбине поднели решење истог суда од 12. декембра 1927. год. по коме је овим истим дужнидима, по њиховом тражењу, а по другој мениди, којој је рок прошао и протест због неисплате изискат, већ одобрена забрана на покретност и прибелешка на непокретност. Првостепени суд по оцени поднетих меница и решења нађе, да су испуњени услови за забрану и прибелешку према дужнику издаваоцу менице Тодору, али нису према Доци, његовој жени, другом жиранту, јер према њој менице нису протествоване, те она није у обавези — §§ 377, 379, 398, 399. Грађ. Суд. Пост. и § 140. Трг. Зак. те према Тодору обезбеђење одобри, а према Даци одбије. На ово решење изјаве жалбу повериоцу наводећи, да они Даци обезбеђење ниси тражили за то што је меницама рок прошао, па да опасност за њу треба да се утврди протестом због неисплате, већ ову опасност доказују раније одобреном прибелешком и забраном на њеном имању. Услед ове жалбе Касациони Суд у свом III оделзењу одлуком од 27. фебруара 1928 год. под Бр.: 2222 поништи решење првостепеног суда са ових разлога: Првостепени је суд погрешно нашао, да дужник Даца није обавезна по поднетим меницама зато што исте нису протествоване. Јер по § 140. Трг. Зак. на који се суд позива, тиче се употребе поверилачког правв по оним меницама, које су протествоване зато што нису плаћене о року, што је за исплату одређен. Али како овде опасност тражбине није наступила услед протека рока за исплату, па да због тога поверилац, ако хоће и јемце да задржи у обезбеди, мора меницу у смислу § 138. у вези са § 194. Трг. Зак. протествовати, већ зато што је на имање дужника Доце и њенога мужа Тодора обезбеђење већ раније одобрено, онда та опасност, према тач. 4. § 399. Грађ. Суд. Пост. даје повериоцу право обезбеђења и без протествовања менице, и то како према главном дужнику акцептанту, тако и према оним меничним обвезницима, који се иначе само средством протеста задржавају у меничној обвези. Према овоме, обвеза дужника Доце, овде је и без протеста пуноважна, те је суд тражену забрану и прибелешку и на њену имовину требао одобрити Критичка оцена ове одлуке На страни 32-ој „Бранича" за ову годину, свеска за Јануар и Фебруар, одштампана је једна одлука противна овој, опет из трећег

одељења Касационог Суда од 17. новембра 1927 год. под Бр. 12019. Разлози ови раније одлуке ови су: Издатељ менице по §§ 88., 116. и 140. Трг, Зак. јемствује да ће меницу о року платити главни дужник, а тек ако је главни дужник — акцептант — о року не плати, онда ће јо он — трасант платити. Како је прибелешка отобрена издатељу, а не главном дужнику, то и није тражбина у опасности пре рока плаћања менице у погледу главног дужника и осталих обвезника, те нема услова за прибелешку. Ми стајемо на гледиште ове друге одлуке, што је данас саопштавамо, налазећи да у оваквим случајевима треба одобрити обезбеђење. Истина је, да трасант јемствује да ће главни дужник меницу примити, и о року платити, ако је он не плати, али онда ималац може наплату тражити не само од њега трасанта, већ и од преноситеља. То јемство трасанта и жираната постаје сумњиво, чим су они допустили, да се после издања менице, њима ставе обезбеђења на имовину по другој исправи. Ова одобрена обезбеђења показују њихову инсолвентност пре рока меничног плаћања, а кад та инсолвентност постоји пре рока, онда ће у толико пре стајати о року меничног плаћања, те је за то поверилац, у праву у овом случају да се осигурава на њиховој имовини. Постоје и други разлози за овакво мишљење. Позната је истина, да је дуг по меници теже и строжије природе него ли дуг по облигацији и по положају дужника, начину суђења, времену што се оставља за извршење итд. Међутим, ако бу се узело, да се по меници трасанту и жирантима не може одобрити обезбеђење пре рока меничног плаћања, ако је тим обвезницима већ једно обезбеђење одобрено после издања менице, а по облигацији то је очевидно допуштено, онда би изашло, противно горњој констатацији, да је дужник по облигацији у тежем положају, него ли дужник по меници. Осем тога, за примену и извођење одредаба Трговачког Законика вреде у главноме одредбе Законика о Грађанско Судском Поступку. Трговачки Законик са одредбама о меницама донет је 26. јануара 1860 год. а Законик о Грађ. Суд. Поступку донет је доцније 20. фебруара 1865. године. Грађ. Суд. Поступак имао је дакле пред собом Трг. Законик кад је издан, и у њему се говори о меницама, као што тврде §§ 451 и 454. Грађ. Суд. Пост. и кад Зак. о Грађ.