Бранич

Број 12

„Б Р А Н И Ч'

Страна 239

штвене по тој полиси престају, ако су у понуди за осигурање прећутане важне околности, које би могле бити од утицаја на одлуку Друштва о пријему или одбијању те понуде. Па како је тужено Друштво одбило тужиоцу право наплате осигуране суме баш с позивом на ову одредбу уговора о осигурању, тврдећи да су у понуди за осигурање дати неистинити податци о здравственом стању осигуранице, и за доказ овога поднело извештај лекара, који је умрлу М. лечио, то је тиме тражбина тужиочева доведена у сумњу и има се утврдити редовним спором. 1. § 178. грађ. суд. пост, А док тужилац ову своју оспорену тражбину не утврди, не може се по истој тражити отварање стечаја, јер јој не достају елементи прописани тач. 4. § 3. стец. пост. Са тих разлога Суд је нашао, да нема места тражењу да се на основу поднете полисе осигурања отвори стечај над имовином осигуравајућег друштва, и потражиоца је -одбио од тражења. Односно навода потражиоца да тражењу стечаја има места због тога, што Друштво приликом удејствовања забране — одобрене решењем истога Суда — није пружило потребно обезбеђење — Суд је нашао да је исти без вредности за расправу овога питања. Решењем о одобреној забрани поверилац стиче право да се обезбеди имовином свога дужника, у колико му је иста позната. Али из тога решење не проистиче за дужника обавеза да потражиоцу пружи то обезбеђење, нити пак да му открије и ону своју имовину, на коју се забрана не простире. Овај приговор потражиочев могао би се узети у обзир само у оном случају, да је тражбина потражиочева осведочена тако, да се по њој може приступити отварању стечаја, ако дужник неби повериоца измирио или довољно обезбедио. Али кад такве тражбине овде нема и кад се стога не може уважити тражења да се отвори стечај над имовином осигуравајућег Друштва, нема места ни истакнутом приговору потражиочевом о недовољности обезбеђења по забрани. III. По жалби потражиоца Б. Б. предмет је дошао на расправу пред Касациони Суд, који је решењем свога II. одељења од 19. новембра 1928. Бр. 13737 решење Београдског Трговачког Суда оснажио. Самуило Демајо, адвокат

За решење питања о изузећу муфтије при доношењу одлука по муслиманским масама, надлежан је првостепени суд, на чијој се територији налази муфтијство. По маси умрлог М. — бега из Велеса, стараоци масе тражили су од муфтије среза велешког, да се изузме од расправе ове масе., наводећи као разлог пристрасност и непријатељско расположење према њима. Муфтија је овај захтев послао Велешком Прво степеном Суду на решење. Велешки Првостепени Суду нашао је да није надлежан за решење покренутог питања са разлога, што муфтија није судија у смислу чл. 1. закона о судијама, да би се имало поступити по §§ 52.—56. грађ. суд. пост. нити је он судија неспорних дела у смислу чл. 1. зак. о постављању судија у ванпарничним делима, у ком би се случају имало поступити по чл. 5. истог закона, већ административно лице, које спада у надлежност Министарства Вера, те је зато цео предмет послао Министарству Вера на решење. Како се Министарство Вера такође огласило за ненадлежно за решење одлуке по траженом изузећу, то је предмет послало Касационом Суду на решење. Касациони Суд одлуком својом нашао је да је за расправу питања о изузећу муфтије надлежан првостепени суд на чијој се територији налази муфтијство са следећихразлога; „По § 5. закона о изменама и допунама у Закону о устројству судова, расправа муслиманских маса изузета је из надлежности старатељског односно неспорних дела судије и стављене у надлежност муфтији, који свој рад по таквим масама има саобразити истим законским пропислма по којима раде напред поменуте судије, те се према томе муфтија појављује при расправи ових маса као судија, у овом случају као судија неспорних дела, јер има да донесе распоредно решење и зато се муфтија не може по наведеном законском пропису сматрати као административно лице, јер се томе противи сама природа његове делатности, према чему за расПраву питања о његовом изузећу не може ни бити надлежна његова виша административна власт, — Врховно Муфтијство, односно Министарство Вера, већ једино првостепени суд." Зато је сва акта овога предмета послао Велешком Првостепеном Суду, као надлежном, на решење. т. И.

Оцене и прикази

бауа М. барсапш, бисНја Казааопо§ 8и<1а <1еб Ваиегп пасћ (1ет де11еш1еп Кесћ4 <1еб и Вео§гас1и. — БЈе раззјуе Шесћ5е1Шп §кеи Кбш§геЈсћб с!ег бегћеп, Кгоа*еп ипс! б1о-