Бранич

Страна 108

,Б Р А Н И Ч*

Број 7—12

техничких сретстава него, што их могу имати управе казнених завода чије се буџетске позиције из године у годину све више и више смањују тако, да саме по себи ни изблиза не претстављају ону суму која је потребна за организовање оваквих радова; 11., рад је много продуктивнији, јер код режије нема заинтересованости, пошто су њени администратори све сами државни чиновниди којима је унапред одређена плата, па им је све једно да ли ће приходи од осуђеничког рада бити већи или мањи; 12., и најзад, држава нити може нити има права да се бави шпекулативним пословима у правом смислу те речи, јер она не сме излагати своје капитале ризику, као нпр. нри уговорима с роком игд., на којима се и зарађује и губи, а без таквих уговора и других трговачких шпекулација нема ни зараде. Ако сад резимирамо све што је горе речено, видећемо, да оба система имају доста и добрих и рђавих страна, дакле да ни један од њих није ни савршен ни у толикој мери подесан, да би могао искључити сваки приговор. Али иако и један и други имају много рђавих страна, ипак се мора признати, да их режија има много мање, него закупни систем, и да је, према томе, она у крајњој линији један од најпогоднијих система за административну организацију рада у казненим заводима. Ово у толико пре, што систем режије поред осталих преимућстава има и нарочито преимућство над закупним системом у питањима одржања дисциплине у заводу, моралне поправке и професионалне спреме осуђеника, јер за све то даје више гарантије него закупни систем, као што је лепо речено под т. 2., 3., 4., 8. и 9. приликом излагама добрих сграна режијског система. А испуњење тих услова у самој ствари претставља остварење главног циља извршења казне над осуђеницима. Јер, дисциплиновати смеле и неуравнотежене елементе, морално поправити оне. који су посрнули и и од нерадника направити раднике доиста јесте крајњи циљ казне лишења слободе. Зато се систем режије, као подеснији, мора претпоставити сисгему закупа, и рад у казненим заводима организовати у државној режији, јер то захтевају највиши обзири криминалне политике. Но и ако је режија, посматрана са теоријског гледишга, један од најпогоднијих начина за администрагивну организацију рада у казненим заводима, ипак њена пракгична примена, као што го признају и сами њени браниоци, претставља велике и озбиљнетешкоће, које се не могу тако лако пребродити. На нрвом месту, за њено извођење потребни

су такви управници завода који ће истовремено познаваги и организацију свих врста заната који су потребни за осуђенике, као браварство, обућарство, кројење и шивење одела и т. д. На другом месту, управник мора имати духа и способности не само да уме рад организовати и намирнице производити, него и да уме лепо иродати оно што се произведе. Тј. на његову стручну спрему мора се надовезати шпекулативна способност да се умеју наћи потрошачи, наиме: да се умеју тражити и примати понуде, да се познају пијачна тржишта и њихове цеие, да се нађу најкраћи, најсигурнији и најјефтинији путеви за пренос робе до места опредељења и т. д., речју, да се зна све оно што је потребно за вођење трговине. И на трећем месту, треба наћи за управнике такве л>уде код којих ће се ге произвођачке и шпекулативне особине моћи да помире с крајњим циљем казнерекласирањем преступника, како се тај циљ не би занемарио и завод претворио у фабрику или кавку манифактурну радионицу за израду намирница које се на тржишту највише траже и ништа више. Да би се свему томе доскочило предлаже се увођење стручног техничког особља које ће у заводу водити бригу о организацији рада и о потребним трговачким пословима. Истина, државу ће то коштаги много више него кад би увела закупни систем, али држава не треба да у осуђеничком раду гледа извор за зараду, него само сретство да се циљ казне постигне. У колико пак заводско особље буде своје дужности преданије вршило, а нарочито у колико . буде водило бољи и организованији надз.ор над техничким особљем, у толико ће и приходи од завода бити већи, па следствено и државни грошкови мањи. Зато у завод треба примати за чнновнике само оне људе који ту не долазе једино „ухљебија ради", како се то обично каже, него због тога што тај посао воле и што желе да се њему посвете и срцем и душом, јер се само од таквих чиновника може очекивати стваран успех. Осим тога, требало би известан проценат од чистог прихода заводске економије и индустрије доделити службеницима који су уложили изванредно много труда око обуке и запосљавања осуђеника и настојали да се у заводској економији и индустрији постигне што већи приход, јер би их та награда потстицала на још преданији и интензивнији рад, па би због тога доносила више и моралне и фискалне користи, но што би износпо тај проценат који^би се службеницима као награда додељивао. На тај би начин отпао и приговор који се чини систему режије због недостатка личне заинтересованости код