Бранич

Број 7—12

Страна 109

заводских службеника, јер би је у том случају било, пошто би од продуктивности осуђеничког рада зависила и. величина њихове награде, па имзбог тога не би било све једно да ли ће приходи од тога рада бити већи или мањи. Али и поред свега горе реченог, : вад>а имати на уму, да се на питзше: који је систем најиодеснији за организацију рада у казненим заводима, не може дати.један општи одговор, који би -вредео за све народе и за све- државе. Поред свих теоријских разлога изнесених за овај или онај систем, питање за увођење ма кога од њих, мора. се расправити још и с нарочитим -обзиром-- на .економско-финансијске и друге прилике сваког појединог- народа. Јер оно што је најподестије за државе које су финансијски богате и које располажу у довољној мери с изврсним чиновништвом за ову струку, не може бити увек најподесније. и за државе које не располажу у довољној мери ни с једним од та. два сретства. Отуда се може десити да. човек буде највећи противник овога. или онога система, па ипак, с обзиром на потребе. своје земље, да буде принуђен, да тражи увођење баш тога система. Тиме се једино може објаснити факат, ,да систем генералног закупа још и данас постоји у многим земљама, иако је и науком и искуством доказано, да је он један између најгорих и најнесрећнијих начина експлоатације осуђеничке радне снаге. Али се вели, кад се мора правити избор између два зла: ленствовања осуђеника и. организације рада у виду генералног закупа, мора се изабрати мање зло, а то је закупни систем, јер какав такав, бољи је него. нерад, пошто је нерад извор свима пороцима. -

С обзиром на све то, као и с обзиром на наше финансијске прилике и недостатак у стручном техничком особљу какво се тражи за ову сврху, налазимо да је сасвим добро урађено што је у новом пројекту Уредбе о организацији рада у казненим заводима речено, да ће- се примењивати сви горе споменути сиетеми, управо, „они који буду најбоље одговарали устројству појединих завода и њиховим економским и финансијским потребама". Јер, тамо где управа завода буде могла да сама-организује рад у сопственој режији, она ће то и учинити, али тамо-где то не могне учинити, мора се- допустити приватним лицима са стране — предузимачима да .они то учине, јер се ленствовање осуђеника не сме ни часа допустити. Са тога разлога код-нас морају и даље остати у практичној примени оба система, режија и закуп, све донде док се наше финансијске прилике не побољшају у тој мери, да држава буде у стању да узме у своје руке целокупно старање. и око административне организације рада и око моралне поправке и професионалне спреме осуђеника. 1 )

4 ) Види књижевност: Ас1е$ Аез Сопдгев РепИепНапев ЈпГетаНопаих (^огиЈгез, 1872; 51оскћо1т, 1878; Ноте, 1885, 5а:п1; - Ре1ег5ћоиг§, 1890; Рапб, 1895; ВгахеНез, 1900); — ЂаШпеГ\ (гауаЛ сјез ргјзопз еп Атепдие, Раг18, 1877;.— С1\аЂга1: Е^шретео15 тЈШаЈгез; 1гауаЈ1 с1апз 1ез рпбопз, ВогсЈеаих, 1893; — Сиеће: ТгаНе сЗез всЈепсе е! с!е 1е§151а(1оп репКепКаЈге, РагЈ5 1905, 280 и даље, 368 и даље и 371 и даље; — ТаШпег : П!е АгђеК 1П деп Ое{ап§п155еп, На11е 1887; — ^аИетап^: Ое Гог^атзаИоп сЈи 1гауаИ с1ап5 1еа рп50П5 се11и1ајге5 ђе1§еб, Раг15, 1889; — Ћоих: 1.е 1га\'аИ сЈапа 1е5 рпбопз, РагЈв, 1902; — ВегОхеГ: [*е (гауаИ с!ап8 1ез рпзопз, Огепоћ1е, 1903; — Ви11е1еп сЗе 1а 5осЈе1е §епега1 с!е ргј50П5 е! геуце репИепИаЈге, овде-онде; итд., итд,.

О потреби првостепених управних судова Милан Р. Аћимовић адвокат

Интензиван законодавни рад у нашој држави обогатио је наш правни живот и поредак читавим низом закона, донетих по најсавременијим принципима науке. Вредност ових закона, као научних елабората несумљива је. Желети је да ваљаност њихову потврди и што бољи ефекат у практичној примени, јер ће примена тих закона кроз живот показати у колико су научна начела применљива на стварност, на наше прилике, правна осећања и очекивања како оних, који ће те законе уводити у живот, тако и оних, чије интересе ти закони третирају, Складност теоријских начела и лакоћа којрм се она практички примењује да се'постигне

жељени циљ, чини битни услов за добар ефекат сваког закона, јер су закони регулатори правних односа из области њихове латерије или форме. Такви мотиви несумњиво су руководили надлежне чиниоце у њиховом тешком и племенитом раду, а прва мисао свакога правника мора бити искрена жеља, да им успех буде што потпунији. Успех несумњиво лежи у решењу питања око организовања органа, који ће и те законе, у својству преставника државне власти, примењивати и по њима решавати спорна питања. Питање примене закона из области.приватнога и кривичног права у ужем смислу, и закона који спадају у компетенцију ре-