Бранич

3

Врој 7—12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 113

3) Ни у погледу потребне јасности, прецизности и техничке обраде, укинута тарифа није била задовољавајућа. Да наведемо само неколико примера: У бр. 28—б предвиђен је „биљни восак сваке врсте па и изливен али непрерађен". у бр. 29. предвиђен је тај исти артикал, јер предвиђа исте особине, а обрада поменута у бр. 28. „па и изливен", шири је појам, и значи без разлике, те већ самим тим обухвата и обраду из броја 29. („изливен у калупе"). У бр. 10. предвиђен је подстав 2—б, али се не види да постоји подстав 2—а. У броју 97. при набрајању хлорида, помиње се уз магнезијев, боријев и т. д. и „калијев" хлорид, али, нема сумње, као трговински артикал коме је ту место а који је и у царинској тарифи уз дотичне артикле увршћен, требало је назначити „калцијев" хлорид. Таквих нетачности има доста. У броју 204 предвиђен је „нетечајни новац", а одмах за тим и у броју 205 то исто. 4) Није се могао оставити без приговора ни сав текстуални део Уредбе. Он је, у главном, задржан из раније Уредбе којој је одговарао. Али изменом и проширењем нове трошарин. тарифе по угледу на царинску тарифу, требало је, колико толико, и тај текстуални део саобразити тој новој трошаринској гарифи. Т. н. пр. у броју 18. нове Уредбе побројана су ослобођења. У бр. 205 нове тарифе биле су предвиђене „споменице" са трошарином од 2000 дин. Члан 9. т. 3. царинске тарифе споменице ослобо ђава царине, али би плаћале општинску трошарину. Тако је и са књигама, нарочито научним. Уопште није ни требало уводити општинску трошарину на књиге нити да општина рефлектира на тај приход, без обзира са коликом су трошарином књиге порезане. У толико мање, што су књиге, па и повезане, према новом уговору с Француском ослобођене царине, а тако исто и чланом 9. т. 14. зак. о општ. царин. тарифи. Те према томе, пошто ни чл. 18. Уредбе није предвиђао ослобођење трошарине на књиге, наши ђаци кад се враћају из иностранства на књиге би били ослобођени царине и свега али би плаћали само београдску трошарину. Исто тако, како се нова општинска тарифа у главном базирала на царинској тарифи, требало је и чл. 18. Уредбе, сагласно са тарифним делом, у многоме допунити с обзиром на одговарајуће одредбе у закону о општој царинској тарифи.

5) И у погледу целисходности појединих тарифских ставова, нова општинска трошарина имала је мана. Нема сумње као по правилу и све трошарине, и та тарифа била је израз првенствено фискалне политике ради повећања општинских прихода. Баш стога, и у томе погледу, при изради те нове тарифе требало је показати више умешности, јер свакако није био циљ да се само повећа и да велики обим тарифи и да се у њу стави што већи број наименовања кад се на први поглед одмах дала видети сва неефикасност тога. Т. н. пр. у тој тарифи били су изрично побројани• „матице" (челе за ројење) бр. 36 са трошарином од 100 кгр.; „сала од јазаваца" и „медведска срца"; „штиглице" (бр. 55. тарифе) са трошарином од 100 кгр. и т. д. Место оваквих и сличних набрајања, све се то могло прегледније и више систематски изложиги, па ипак да тарифа буде и јаснија и разумљивија за трошаринске органе, а на првом месту, могао се је учинити срећнији избор трошаринских артикала — са мање артикала постићи више прихода, а уз то, што више поштедити масу потрошачку, по правилу сиротињу. Независно од финансијске теорије о приносности пореза на артикле опште употребе, даје се ипак повољан принос остварити порезама које би више носиле карактер пореза на луксуз, јер он може бити извор великих прихода у опште, а нарочито прихода од трошарине. Нећемо се упуштати у излагање свих мана текстуалног дела, а нарочито кривичног одељка и квалификације дела. Непознати, у сваком случају остају мотиви н. пр. што је изостављено дело нетачне пријаве (чл. 87. раније уредбе) и ако оно остаје при увозу преко царинарница у члану 166 цар. закона („трошарине"), те, без обзира на чл. 55 те нове уредбе имало је разлога задржавању ранијег члана 87, али са смањеном казном. Напротив, по нашем мишљењу, за кријумчарења, у интересу што веће заштите интереса а и заштите лојалних обвезника, није требало смањивати ранију казну. Најзад, правилније би било, да је одредба чл. 60 Уредбе саображена одредби тач. 1. § 14. новог кривичног законика. Несумњиво је да ни трошаринска тарифа не сме бити у супротности са привредним, занатлијско-индустријским интересима, које Држава тежи да постигне привредно трговинском и саобраћајном политиком у погледу наплате возарине, пореза и царине. ће се.)