Бранич

Страна 114

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—12

Нови Кривични Законик за Краљевину Југославију и идеје тродеобног (трипартитног) система у науци Кривичног Права Боривоје Д. Петровић писар Варошког Суда

I. Наука Кривичног Права има своје појмове, који су двојаки: или су појмови споредне врсте или су основни. На овом питању, а нарочито на броју ових основних појмова, разишли су се теоретичари, односно сви су — целокупна кривично-правна књижевност заснована на дводеобном (бипартитном) систему заступа једнострано гледиште а које и данас важи у овој књижевности. То њихово једнострано и погрешно гледиште имало је и реперкусије на готово сва савремена, као и старија законодавства. Система, постојећих данас у науци Кривичног Права, који се баве питањем броја основних појмова у овој науци, има два. Један је стари, назван традиционалним дводеобним, бипартитним, а други је новијег датума назван тродеобним-трипартитним. Први зна за два основна појма у науци Кривична права — Кривично дело и казну, а други зна за три кривично дело, кривца и казну, Питање усвајања једног од ова два система, у кривичном законодавству, је од огромног значаја с обзиром на консенквенце које проистичу из ових. С тога, пре него што пређемо на излагање идеја, које је усвојио наш нови Кривични законик, ми ћемо у кратко бацити поглед на ове системе и указати на њихове консеквенце, што је од великог значаја за разумевање извесних одредаба у нашем новом Кривичном законику Ј). Главни заступници дводеобног система и и његови најдоследнији синтетичари сматрају се у Немачкој v. 1Ј521-а у Француској Оаггаис1, па ћемо се с тога и овде задржати на њима као главним представницима овога система. Тако према v. ]Ј521-у Кривично право је: „Скуп ових државних правних правила путем којих се за кривично дело као биће (а 1з Та1ђсб1апс1) надовезује казна као правна последица" 2 ). Из ове дефиниције, као што се види, излази да су основни Кривично правни појмови: Кривично дело и казна, што се види из следећих речи овога писца: „Уегђгесћеп ипс! 31га1е 8Јп<ј с1атасћ сЈЈе ВекЈеп

г ) в. Д-р Т. Живановић: Конструкција тродеобног система у науци Кривичног права (Глас Срп. Краљ. Акад. Наука СХУШ-926 г.);као и 1.е8 Ргођ1етеб Ропс1атеп(аих с!и ОгоК Сптше1 — Рапз 1929. § 3. е( § 4. е! зшу. 2 ) в. V. Шг!. — 1.ећгћисћ сЈез Оеи^зсћеп 51га(гесћ1з. (19) §1.-1.

Огипс1ће§п{{е с!ез бћа^гесМез". Дакле као што се види v. 1Ј521 3 ) не даје појам кривца нити му одређује засебан кривично правни положај у науци Кривичног права. Тако чине и остали немачки писци, па се с тога и консеквенце таквог схватања основних кривично правних појмова односе на целокупну немачку правну књижевност. Као Немачки правни писци, тако и Француски дају исту дефиницију Кривичног права, у погледу објеката, који спадају у домен ове науке. Тако према 0аггаис1-у, а овај се може узети као представник Француске Кривично-правне книжевности - Кривично право или „казнено" је: „Скуп закона који нормирају, у свакој држави, извршење репресије од сгране државе" 4 ). Сем тога он додаје „Кривично или казнено право има за домен и за објекат изучавања „право кажњавања" (шз ришепсћ) 5 ) и најзад он изрично одређује објекте изучавања науке Кривичног права, велећи: „Казнене науке(51га(гесћ1\уЈззепзс11аћ), имају заједнички објекат учења: о кривичном делу и казни". 6 ) Овакво схватање појма Кривичног права и објеката изучавања овога, има за консенквенцу формирање нелогичних и несталних појмова двају основних појмова те науке. Тако, да би били доследни своме појму Кривичног права, а избацујући појам кривца из његове дефиниције, и прећутно увлачећи га у појам кривичног дела, они, заступници дводеобног система, морали су да формирају појмове кривичног дела и казне у складу са горњим схватањима. Тако, они формирају дефиницију кривичног дела на субјективнообјективној основи, наиме у ову увлаче и појам кривца, појам чисто субјективне природе, и тиме стварају конфузију појмова, из чега проистичу и нелогичне последице, што све пак има реперкусију у науци Кривичног Права, а специјално у Законодавствима која су акцептирала те и такве идеје. "Кривично дело је, вели V. ћЈзг!, (казнена радња), биће, за које правни поредак везује казну као правну

3 ) в. V. 1лзг{ — ор. еЦ, — § 1. 4 ) в. ваггаиЛ — Ргесјз сЗе ОгоИ смтте1 — Рапз, 1926. — § I. 1.; е! ТгаКе — § I. 1. (оте 1. 5 ) в. ОаггаиЛ — ТгаИе {ћеоп^ие е! рга^ие с1и ОгоИ репа1 Кгап?аЈ8 1. I, § I. 1. 1913. в ) в) ваггаиЛ — ТгоИе (. I. § 1, 2.