Бранич

Број 7-12

„Б Р А Н И Ч*

Страна 115

последицу". 7 ) (Ово је његова формална дефиниција Кривичног дела). Затим, вели овај писац: „Кривично дело је вина противправна радња" („Уегђгесћеп зсћиИсћаће гесћ15\у!гсј|§е Напс11ип§"), 8 ) и најзад продужује он „Кривично дело је казном угрожена вина противправна радња". 9 ) Као што се види из цитираних дефиниција појам кривичног дела дат од стране V. УзгГа, је субјективно — објективан, јер он у његов појам увлачи виност, појам субјективног карактера. Исто схватање има и Оаггашј, који истина није дао дефиницију кривичног дела, али из његовог излагања елемената кривичног дела може се сазнати његово схватање овога. То се види из његовог изучавања Кривичног дела које је он изучава са гледишта: „Гт {гасИоп, сопзЈЈегее (1апз 1а тогаШе с'еб! а сЈјге аи рот* с1е уие зиђјесИуе раг гаррог! а 1а соираћИИе <је Га§еп1", а да би се могло Кривично дело посматрати са те како он вели „субјективне" стране, треба извршилац: „да је могао да разуме оно што је учинио и да је хтео то да учини". 10 ) Као шго се види и СгпаиЈ, као и Немачки писци, зна за „морални" елеменат у појму кривичног дела, а то су атрибути кривца а не кривичног дела. Консенквенца горњег схватања науке Кривичног Права као и кривичног дела, једног од основних појмова ове науке, јасно се огледа у следећа два случаја. 1. Код саучешћа, саучесник неће бити кривац ако извршилац предходног кривичног дела није вин. Тако рецимо саучесник подстрекач лице А подстрекне лице Б, које је умоболно, на убиство лица Г. По схватању кривичног дела од стране дводеобног система, заснованог на субјективно-објективној теорији, потстрекач лице А неће бити кажњено услед акцесорне природе саучешћа, јер у овом конкретном случају нема кривичног дела. Кривичног дела нема услед тога што му не достаје „морални" елеменат, а то је виност, односно овде подобност за урачунљивост. Ово гледиште је очигледно нетачно, јер појам виности не спада у појам кривичног дела већ у појам кривца. 2. Тако исто и ванредни облици виности (као нпр. предумишљај, с обзиром на афектна стања, препаст, страх и плашња § 54. к. зак) убројаће се и кривцу саучеснику. Тако нпр. лице А подстрекне лице Б на умишљајно убиство лица Г, а ово изврши убиство са предумишљајем. Саучесник подстрекач биће

г ) В. V. Шг! — ор. С1( § 26 I. 8 ) в. V. — ор. сН. § 26. 9 ) в. V. 1^821 — ор. с». § 26. 1. 2. ,0 ) в. ОаггаиЈ — Ргеаз 41. р. 77; слично и Сос1е Репа! — аг1 64,

кажњен као да је подстрекнуо на предумишљајно убиство. Пошто је по теорији субјективно објективној, виност саставни део кривичног дела, те је према томе стварна околност и има се уписати и кривцу саучеснику и ако он нема поменута својства. Међутим ове нелогичности и контрадикције не јављају се у систему тродеобном, који заступа објективну теорију о појму кривичног дела, а који је конструисао, као и поменуту теорију, Д-р Тома Живановић 11 ). Тако према овом писцу Кривично право је: „Скуп државних правних прописа којима се одређује казна за кривикно дело против кривца " ]2 ). Дакле као што се види објекти науке изучавања Кривичног права су: кривично дело, кривац и казна. Појам кривца је издвојио и све његове елементе као засебан кривично - правни појам, те су тиме отпале све оне контрадикције којима обилује доктрина субјективно - објективне теорије. Тако према овоме писцу: „Кривац је извршилац свршеног или покушаног кривичног дела или подстрекавања и помагања у таквом кривичном делу, који се налази у психичким односима одређене каквоће са својом радњом и, по правилу, њеном последицом, и који испуњује у казненом законику предвиђане објективне личне услове кривичне одговорности" 1з ). На тај начин према овом схватању кривичног дела заснованом на чисто објективној теорији, и кривца као засебног кривичноправног појма, отклоњене су нелогичности доктрине дводеобног система. Консенквенце оваквог схватања појма Кривичног дела и кривца су од великог значаја. Тако ако само узмемо у обзир поменуте примере код саучешћа, видећемо одмах из поменутих случајева. Код првог случаја, као што смо видели, подстрекач који је подстрекнуо на убиство умоболно лице, неће бити кажњен јер нема кривичног дела, а нема га јер му не достаје субјективни елеменат ма да се ова нелогичност хтела да избегне конструкцијом појма посредног извршиоца — и кажњава се саучесник као посредни извршилац, ма да прави извршилац није вин. Међутим код објективног схватања кривичног дела саучесник подстрекач ће бити кривац па према томе и кажњен, и ако извр-

>') в. Д-р Т. Живановић, — основни проблеми Кривичног права, 1910. Основи Кривичног права. Општи део 1922. године, као и расправу у Гласу Срп. Краљ. Акад. Наука Бр. СХУШ. из 1926. године а под насловом — Конструкција тродеобног система, као и 1*еб ргоМешез (опс1ашеп(аих с!и сЈгоЛ спгпше1 1529. Рапз. 12 ) в. Д-р Живановић, Основи Кр. Пр. Оп. Д. § 2. I., 1.ез ргоМетз 1опсЗатеп1аих § 1. I. 1929. 13 ) в. Д-р Т. Живановић, Основни проблеми Кр. Пр' § 2. т. Д.