Бранич

Број 7—12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 133

По овим тражењима друго одељење пресудом бр. 29079/27. год. одбило је једног од тужилаца од тражења обнове спора са разлога, што није испуњен услов из • тач. 13 § 426. зак. о поступку судском у грађанским парницама. Напротив пето одељење на тражење другог тужиоца пресудом бр. 14566/28. год. одобрило је тражено обновљење спора са разлога, што налази, да непоступање по одлуци Опште Седнице Државног Савета при доношењу пресудеу одељењу Савета преставља „суштаствени недостатак пресуде", те да према томе обнови спора има места сходно тач. 13. § 426 зак. о поступку судском у грађанским парницама. Ови су случајеви изнети пред Општу Седницу Државног Савета у смислу чл. 4. закона о Државном Савету и Управним Судовима. И Општа Седница Државног Сазета одржата на дан 1. јуна 1929. године под бр. 21287 донела је по овом правном питању одлуку, која гласи: „Ако при доношењу пресуде Одељење Државног Савета није применило обавезну одлуку Опште седнице Државног Савета сходно чл. 4. закона о Државном Савету и Управним Судовима сматра се такво пропуштање битним недостатком пресуде у смислу тач. 13 чл. 426. грађ. суд. поступка". О постављењу државних службеника на неко звање у нижој групи од оне, у којој је то звање распоређено уредбом о разврставању чиновника и осталих службеника грађанског реда. По питању: да ли може бити државни службеник постављен на неко звање у нижој групи од оне, у којој је то звање распоређено Уредбом у разврставању чиновника и осталих службеника грађанског реда, IV одељење Државног Савета пресудом бр. 32039/24. год. одбацило је тужбу Главне Контроле против Указа којим је Д. П. постављен за референта Министарства Вера у VI групу 1 категорије. Одељење је нашло: да у овом случају нема повреде закона у корист чиновника и ако је звање референта предвиђено само у V групи I категорије са ових разлога: Уредба о разврставању апстрактно је распоредила звања по групама и није прописала никакве услове за постав љење у групе односно категорије. Пошто је Д. П. испуњавао услове закона о чиновницима грађанског реда за постављење у VI групу 1 категорије, то добијањем звања „референта" без V групе није био повређен ни један законски пропис у корист постављеног. Напротив III одељење Државног Савета пресудом бр. 39926/24. год. стало је на гледишту, да је закон повређен у корист службеника, кад је службенику дато звање, за

које не испуњава услове са нижом групом од групе у којој је то звање. Ово са разлога, што је III одељење Савета мишљења, да је звање везано за групу као њен саставни део, те да се према томе службенику не може доделити само звање без истовременог унапређења у односну групу. Општа Седница Државног Савета, одржата 1. јуна 1929. године под бр. 21287 донела је по овом правном питању, које је пред њу изнето, одлуку, која гласи: „Тужба Главне Контроле против Указа или решења о постављењу држав. сл\;жбеника на неко звање у нижу групу од оне, у којој је то звање распоређено Уредбом о разврставању чиновника и осталих службеника грађ. реда, заснована је на закону, јер је оваквим постављењем повређен закон у корист појединаца". О примени чл. 106. став 2. закона о чи новницима грађанског реда По чл. 106. став 2. закона о чиновницима грађанског реда принадлежности приликом унапређења, ако је унапређење добијено у првој половини месеца, теку од првог дана истог месеца, иначе од првог дана наредног месеца. При примени овог прописа у Државном Савету постало је спорно, да ли се овај пропис има примењивати само при обрачуну принадлежности приликом унапређења у вишу групу или се има применити при обрачуну принадлежности, кад је добијен и виши степен основне плате. Тако по тужби Главне Контроле Државни Савет у I одељењу пресудом од П.јануара 1926. год. бр. 48082 поништио је решењеМин. Финансија од 5. септембра 1925. год. бр. 15233 са разлога, што налази, да примени чл. 106. став 2. закона о чиновницима грађанског реда нема места при обрачуну принадлежности, добивеног вишег степена основне плате, већ се има применити само приликом унапређења по групама. Напротив по тужби Главне Контроле Државни Савет у VI одељењу пресудом од 17. септембра 1927. год. број 15852Ј26. год. одбацио је тужбу Главне Контроле, јер налази, да се став 2. чл. 106. поменутог закона има применити на свако унапређење, па и на виши степен основне плате, пошто је из претпоследњег става чл. 165. закона о чиновницима грађанског реда види, да се реч „напредовање" у закону употребљава подједнако и за групе и за степен основне плате. Ово је питање изнето пред Општу Седницу Државног Савета у смислу чл. 4. закона и чл. 12. Уредбе о пословном реду у Државном Савету и Управним Судовима. У прилог напред поменутог гледишта VI одељења наведено је још и то, што се не