Бранич

Страна 140

,Б Р А Н И Ч*

Број 7—12

зи, да ја нисам дошао у противречност са самим собом, него се моје мишљење не слаже са народним предањем, а то није никакво чудо. Да је писац рецензије мало пажљивије прочитао моју књигу, он би то одмах увидео, па би уштедео себи стављање неумесних замерки, Са истих разлога са којих је горња замерка неумесна, неумесан је и приговор рецензента о неком мом локалном патриотизпу и племенском частољубљу који он изводи из коментара § 14., јер је и тај приговор резултат погрешног схватања да је оно што је речено у коментару поменутог прописа моје сопствено мишљење, а не да тако народ мисли и осећа. 4. — Наводећи по мојим речима када су се све Васојевићи одметали од Турака и престајали да им плаћају данак, рецензент завршује: »По коменгарима г. Јелића излази, дакле, да су Васојевићи неколико пута двфинитивно одбијали плаћање данка Турцима, али се не може видети кад је то двфинитивно заиста и било.« Израз „дефинитивно" подвукао је сам рецензент што значи да је та реч и створила забуну код њега, јер је није схватио у оном смислу у коме сам је ја употребио: сасвим или потпуно, као што се то види и из самог текста, него ју је одвојио од текста и независно од других речи и израза. с којима стоји у вези дао јој значење; насвагда. Отуда је за њега било не схватљиво како су Васојевићи могли неколико пута дефинитивно одбијати плаћање данка, кад реч дефинитивно искључује свако понављање оне радње на коју се односи. Да је рецензент мало нажљивије прочитао књигу, неодољиво би морао увидети, да 1е то »дефинитивно« бивало увек кад год би Васојевићи прекинули сваку везу с Турцима и престали да плаћају и везиру данак и агама и беговима доходак, тј. кад год би се од Турака потпуно или сасвим одметнули. А таквих потпуних одметања било је много више но што рецензент може и да замисли, јер цео XVII, XVIII и прва половина XIX. века не претстављају ништа друго до непрекидан пиз борби Васојевпћа за слободу и независност, и у тим борбама колико су пута падали, толико су се пута и од Турака дефинитивно одметали. И овде би човек могао помислити, да рецензентнамерно даједруги смисао употребљеним речима, а не онај у ком су оне употребљене. Али није тако. Примери из његових радова показују, да он олако и површно тумачи поједине речи и узима у обзир само најобичнвја значења не водећи рачуна и о другим значењима тих речи која су у даном случају можда и важнијз од главног значења.

Тако у једном свом чланку Доба постанка Грбаљског законика (Записи за 1929, V, 247—249) узима он као необорив доказ да овај законик није могао постати пре 1492 год. то, што се у чл, 6, 13 и 111 помиње чибук, а чибук је према његову мишљењу могао постати тек онда када је Америка пронађена и дуван из ње донесен. До овако погрешног закључка рецензент ]е дошао због тога што није знао, да реч чибук има више значења и да првенствено значи прут, штап (Кјесшк ћгугЉко« Ш бгркко« јег1ка, ксЈапје Ји^о§1оуепзке акасЈеппје, под »сЉик«), а чибук као прут и штап постојао је и пре проналаска Америке, па је у том значењу и употребљен у горе поменутим прописима, што се лепо види из чл. 111 у коме се каже за младића или девојку ако што из куће крадом продају »да их отац на скупштини сеоцкој обличи и ишба чибуком«, А такво шибање или »шибикање«, као што је познато, није никада вршено камишем, него штааом — чибуком који је носио огац (а и сваки други угледнији човек) као старешина породице. Према томе, ако нема других сигурнијих доказа, да Грбаљски законик није постао пре 1492, тај се факат не може утврдити ни тиме што се у неким прописима његовим помиње чибук. 5. — Рецензент каже, да је било непотребно објашњење израза »дупло« и прештампавање акта начелника среза параћинског из 1855, јер је израз јасан, а овај акт, »чија је садржтша веома вулгарна« и који »говори о блудничењу једног свештеника«, објављен је скоро (1928) и у једном приступачном часопису као што је Бранич. Пре свега није истина да сам тумачио израз »дупло«, него "платити дупло" (стр. 17) а то ј'е нешто сасвим друго. Али остављајући то на страну, рецензент је дошао до погрешиог закључка због тога, што није схватио ни прави смер објашњења израза »платити дупло«, ни праву вредност садржине акта из 1855. Израз »платити дупло« није објашњаван због тога што се не би знало шта сам по себи значи, него због тога што се не зна начин на који се то »платити дупло« измиривало: сретством новца или сретством истоветних једнородних ствари, јер од утврђења -е чињенице зависи не само правилчо објашњење § 8, него утврђење и једне друге за науку врло важне чињенице: да ли је у то време (око 1830) владао у Васојевићима новчани систем (систем куповине и продаје) или натуранли систвм (систем размене). Због тога објашњење: „Платити дупло значи дати за једну ствар две исте такве ствари; тј. ако је украдено теле даће се два телета«, итд. које цде уз § 8, не само да није еувишно,