Бранич

Страна 142

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—12

тури приликом навођења Јиречекова дела, Историја Срба, Српског етнографског зборника и 2Богп1ка га пагос1п1 г\\о1 \ о !з1саје уместо страна ставио »овде-онде«. Тачно је тврђење рецензента, да стране нису наведене, али је неумесна његова замерка да је уместо »овде-онде« требало ставити бројеве страница. Јер приликом цигирања појединих књига од једног или више гомова, као и при цитирању великих колекција у којима су подаци о теми која се расправља разбацани по целој књизи, односно по свима свескама или у истим свескама на више места, као што је то случај с горе поменутим књигама, да би се избегли читави низови бројева, уместо страна редовно се ставља (изузимајући кад се праве регистри и садржаји) »овде-онде (разбкп). Ово се у толико пре ради, кад цигиране књиге имају регистар, као што га у овом случају имају и Јиречекова Историја Срба и Српски етнографски зборник , помоћу кога се може на брз и лак начин доћи до жељених података. Такав начин цитирања нисам измислио ја, као што би се то дало извести из учињене замерке рецензента, него он вреди као утврђено правило, кога се држе сви озбиљни научни радници, страни и домаћи.') Неумесност ове замерке најбоље се види у конкретном случају, наиме: кад би се поступило по савету рецензента, тј. кад би се навеле све стране из поменуте две колекције од којих свака има по неколико десетина књига, а без мало у свакој књизи по неколико расправа, од којих готово свака расправа садржи по нешто о вештицама и о народном веровању, добило би се толико бројева, да би знатан део моје књиге био само њима преправљен. А то нико паметан не би урадио, па верујем ни сам рецензент 2 ),

Тако нир. познати француски криминалисга Киш (Сисће) овако цитира велику ревију: Гласник Друштва за казнене заводе: „В и 11 е П п с1е 1а 5осЈе(е с! е з Рг18оП8 (Кеуие репПепИаЈге), 1878 е! 1880, ра851т"(ТгаИес1езс1епсе е! сЈ е 1 е § 1 з 1 а 1; 1 о п репНепНаЈгез, Рагјз, 190 5, р. 41) 2 ) Шта би тек казао рецензент за Јпречека којн често пута цитира литературу овако: „Главни извори су дела цара Константина Порфирогенита (око 948). Арабљански географи цружају мало података". (Истор и ј а С р б а I. 8 1); или: „Многе расправе Ј а г и ћ а и Брикнера у Агсћ. б1а'.' РћП". (о. с,, I, 116); или: „Извори: поред неколико латинских и првих старосрпских повеља, виз. савременици: Јован Кинам, Никита А к о м и н а т-Х о н с к и, Јевстиније Солунскги иКонстантин Манас (беседе); латински хроничари трећег крсташког рата" (о. с,, I, 188); или: „Многобројне расправе Стојана Новаковића од 1891 и даље као весници замишљеног дела: Народ и земља у старој српској држави" (о, с., II 1); или: „Млетачке исправе у Лзубића" (о. с., II, 94)? — Изгледа да је рецензенту непознато да се литература не наводи ради читалачке нублике него рави стручњака, а за њих је сасвим довољан и овакав начнн цитирања.

8, — Рецензента буне речи: олиија која се помиње у § 1 и 4 „Васојевичког закона" и вољџија коју ггомиње г. Маријановић (Васојевићски главари 37), па каже:» Како се та реч не налази у речницима, не знамо шта је тачни)е: олџија или вољџија,« Међутим о каквој тачности или нетачности не може бити никаква говора, већ може бити речи само о томе: да ли се обе те речи чују у народу или не, и да ли обе имају исто значање или не. Ако је рецензент на то мислио, ево да му то и објасним. Обе те речи олџија и вољџија употребљавају се подједнако у Васојевићима и значе једно исто: хтети нешто од своје драге воље, јер олџија долази од оли (=: хоћеш ли?), тј. од хтети, а вољџија од вољан бити. 9. — Судећн по неким замеркама могло би се пре рећи, да је рецензент моје књиге „Васојевички закон" и „О браколомству" више прелистао, него што их је пажљиво прочитао. Тиме се једино може објаснити факат, да он понекад тврди, да у књизи није ово или оно речено, што је тамо изрично казано. Тако каже, да у својој расправи О браколомству нисам навео од кога сам чуо или на који сам други начин сазнао за обичај гостопримства о коме је реч на ст. 31 ове књиге, иако је у истој књизи на стр. 17—18 у напомени под 3 речено: »Подаци из нашег обичајног права, у колико то није другачије означено, забележени су према резултату наших сопствених испитивања народног живота и народних обичаја«... Затим тврди, да говорећи о вештицама нисам навео у „Васојевичком закону" писмо Петра I које је објавл^ено у Срп. етногр. збор. (Насеља IX, 345), иако је на стр. 54 поменуте књиге уз осталу литературу о вештицама наведен и Срп. етногр. зборник, Ова друга замерка неумесна је и због тога, што и да нисам навео литературу о којој је реч, ипак ми се због тога не би могла учинити никаква замерка, јер ја нисам писао посебну расправу о вештицама код нашег народа уопште, него сам коментарисао један законски иропис према схватању које влада о вештицама у Васојевићима, па због тога нисам био ни обавезан да наводим целу литературу о вештицама, већ само оно што је било потребно за правилно објашњење односног прописа и ништа више. Шта више, ја сам држећи се класичног нравила: кирегИиа поп посеп!, безмало навео целу литературу о вештнцама у другим крајевима нашег народа, па би ми се због тога пре могло замерети шго сам то урадио, него шго нисам и остатак навео, јер строго узевшп томе навођењу није ни било места, пошто се наведена литерарура није односила на Васојевиће, него на сасвим друге крајеве нашега народа. — Да