Бранич

Страна 101

„Б РАН ИЧ"

Врој 7 -12

часнији и дегредантнији. Отуда је такав систем рада и прозван еегуј4ис!е репа1е, који се назив и до данас одржао у енглеском законодавству. Такво је стање трајало све до 1777. год., када се појавио Јоћп Ношагс! са својим радовима о казненим заводима у којима је енергично тражио корениту реформу овога питања. Од то доба па до данас стање ствари по овом питању тако се изменило, да се рад у казненим заводима више не само не сматра као сретство за мучење осуђеника, него се напротив сматра као сретство да се осуђеник поправи и оспособи за самосталан живот по изласку у слободу. По себи је јасно, да се до таквог схватања није дошло одједанпут и онако на пречац, већ постепено и путем дуге и упорне научне борбе и рада читавог низа генерација научника и других јавних радника на овом пољу. У почетку саме реформе рад у казненим заводима служио је првенствено економским и индустријским интересима државе; затим му је додан још један циљ: да послужи што бољем одржавању дисциплине и олакша надзор над осуђеницима, и напослетку, рад се почео схватати и као најпогодније сретство које има да послужи и моралним интересима осуђеника, његовом рекласирању и повратку у слободу као корисног и ваљаног члана грађанског друштва. С таквим схватањем циља рада у казненим заводима престало се и с мучењем осуђеника, с подцењивањем његове личности и његова достојанства као човека, а још више с потцењивањем и унижавањем самога рада као једне од најплеменитијих и најузвишенијих особина људских. Данас се пак, с обзиром на разноврсне потребе које се желе радом задовољити, одређују и разноврсни циљеви раду у казненим заводима, а у првом реду: 1., да казну учини ефикаснијом, нарочито када се тиче особа код којих је видно обелодањена одвратност ка раду и сваком часном занимању и које врше кривична дела у скитњи, просјачењу, блудничењу и другим неморалним и по друштво штегним радњама, јер ће рад за сва таква лица представљати извесан терет; 2., да морално поправи и на прави пут изведе преступнике и сва друга лица која су морално посрнула стављајући им у изглед лепшу и сјајнију будућност чим се поправе и какав користан занат изуче; 3., да сваком осуђенику да стручно знање и практично умење које му је потребно за самосталан начин живота, да би од свога рада могао часно живети по изласку у слободу;

4., да створи могућност осуђенику да заради и својом зарадом репарира штету проузроковану извршеним кривичним делом. Ту спадају: накнада штете повређеним лицима, судски трошкови, новчане казне и друго; 5., да одржава потребан ред и поредак у заводу, јер су нерад и беспослица мати свих порока, па и саме непокорности и револта осуђеника ; 6., да олакша и ублажи последице усамљеничког живота у ћелијама, јер је рад једино у стању да отклони чамотињу и досаду и да разбије бригу код осуђеника, па се због тога у овом случају јавља као права благодет за сваког осуђеника ; и 7., да одржи неповредност социјалног начела, по коме нико не може живети на туђ рачун, већ мора свој хлеб зарађивати трудом својих руку и у зноју свога лица све донде докле може обављати ма какав посао. Ово у толико пре, што треба спремити осуђенике за добре и исправне грађане, а они ће то бити само онда, ако буду познавали и поштовали основе социјалног морала и социјалне правде који почивају на обавезности рада. II. Карактеристичне особине рада у казненим заводима. Да би рад V казненим заводима могао испунити свој циљ, који се жели њим постићи, он мора бити: 1., хигијенски и здравствено подесан. Зато се ни један осуђеник не сме терати да ради и гакав посао који би био штетан или опасан по његово здравље, јер је он осуђен само на лишење слободе, а не и на болести и животне опасности. Ово у толико пре, што би такви радови деморализаторски утицали на осуђенике и тиме ометали њихово рекласирање и повратак у слободу, јер на такав рад они не би гледали као на једну превентивну или репресивну меру, него као на једно чисто насиље које јачи врши над онима који немају могућности ни да протествују, а још мање да се бране; 2., васпитног и морализаторског карактера у толикој мери, да од морално посрнулих, сурових, подивљалих, крволочних и запуштених особа направи ваљане раднике, честите и исправне грађане, добре и сношљиве суседе ; 3., користан и продуктиван, јер ништа теже и поразније нема но кад човек ради, а од свога рада резултата не види. Сваки труд мора бити успехом крунисан, иначе убија вољу у раднику и морално га поражава да више није у стању издржати на томе послу;