Бранич

Број 7—15

„6 Р А Н И Ч"

Страна 181

Мисли и афоризми великих филозофа и правника

Једна од дужности законодавца је да законе гради просто и јасно како би они продрли у све слојеве друштва. Монтескје. Бдите над собом, сами себе оптужујте, будите себи судија, тражите понекад милост, али кад устреба изреците и казну. Сенека. Судије треба да угуше лична мишљења код сваког одлучивања и да прате само дух закона. Монтескје. Претпостављам сведоџбу моје савести свима говорима који се о мени могу да одрже. Цицерон. Правичан човек попушта пред својом савешћу, али савест његова нема господара на земљи. Вагнер. Савест је најбоља књига о моралу. Њу треба најчешће да питамо, Паскал. Иди где хоћеш, свугде ћеш наћи своју савест. Дидро Када савест говори слушајте само њу и следујте

ВиНеНп (Је с1гоИ (хћесокЈоуа ^ие. У Прагу излази под горњим насловом часопис прашког правничког друштва „Ргаупјска је<1по1а". Часопис излази полугодишње, на француском језику. 1.е <ЛгШо рићНсо пеПа пиоуа 1е8Ј81аг1опе 11аНапа, — Рго/. 1дпагго Татђаго, 1МароИ 1927. Студија о новом уставном и правном стању у Италији. Д-р Отмар Пиркмајер, Држављанство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, протумачено издање важећих закснских одредаба, Београд 1929., стр. 444. Писац у овом савесно израђеном даје исцрпне коментаре поред одговарајућих законских одредаба. Ђорђе Крстић, Колонизација у Јужној Србији, са картом насеља, Сарајево, стр. 104. Књига је посвећена питању колонизације у Јужној Србији, које је са највећим стручиошћу и савесно обрађено. Јотп V. 81е['апок1с, 1!ргаупо-би(18ка гјебепја (Огг. 5ауе1а 1 иргаупјп висЈоуа), кпј. 1 \ II, 2а§гећ, 1928., јгНауас ћопгогсЈј „ТћетЈз". Збирка решења управних судова. К. Крачунов, Дипломатска историја Бугарске 1886—1915. књ. I. Велике државе и Бугарска. (1886 до 1887). Софија, 1928, стр. 232. Студија о новијом дидипломатској историји Бугарске. Д-р Лазар Марковић. Грађанско Право, I књига, Општи део и стварно право, II издање, Београд, 1928., стр. XXIV + 582. Систематско дело из области Грађанског Права. Уогбсћ1а8 гиг 5сћаКип8 е!пе8 1п1:егпа1Јопа1еп \У!г1бсћаН88ег1сћ1е8, уоп Бг. јиг. 8ап<1ог КеЈетап, Печуј, стр. 31. Писац у својој брошури пледира за оснивање једног међународног суда, који би имао да расправља међународне сукобе из области економске конкуренције. Средишни Уред ва Осигурање Радника у Загребу, 1922.—-1926. г. Публикација о раду Уреда од

јој. Пишта не мари ако пут, којим вас поведе, није свагда без трња и бола. Алберт Дириј. Праведна ствар, пре ила после, мора победити. Жил Симон. Мало је изгубљено, када је част очувана. Волтер. Част је што и око : без озледе она не може поднети ни најмању нечистоћу. Босие. Први степен неправде је у задовољству да се посматра чињење зла; други је у самом чињењу зла, а трећи у неспречавању зла, када је то могуће, Мишел де Лопитал. Мисао пропраћена вољом, воља пропраћена делом, то је врлина. Лакордер. Шта је то врлина? Ма како се посматрала она је жртвовање себе самог. Дидро. Прикупио Љ. В. С.

његовог оснивања до 1926. год. Савесно израђена историја ове установе, са истовременим излагањем података о постигнутим резултатима. Кљига је изишла у редакцији г. г. Марка Бауера и Милана Глазера. Нови Консуларни Правилник, Београд, 1929. Званична публикација Мин. Иностраних Дела. Овим правилником, најзад, извршена је једнообразна организација наше консуларне службе на страни у духу нових погледа и актуелних потреба. (Ра1ше(шк ггус!пеб(о1еаа ргасу паико\уеј рго! Ог. Рггету81а \^а БађкошбкЈе^о, Г\го\у, 1927.). Споменица тридесетогодишњег рада проф. Домпковског, Лавов, 1927. год. Споменица је посвећена плодном тридесетогодишњем раду познатог историчара права Д-р Пшемислава Дампковског, професора Университетау Лавову. М. А. Андрејева, (1г. рћП., Очерки по култури византијскога двора в. ХШ вјеке, V Ргаге, 1927., стр. 208. Ова студија из културне историје Византије у XIII веку интересантна је за нас нарочито и по томе, што уноси доста светлости у односе између Србије и Византије с обзиром на рецепцију византијског права у Србији, у доба живота и рада Св. Саве. РогосПо (1е1аузке вћогшсе 2а 81оуешјо га 1еН 1927. 1п 1928. СЈгесЗН 1<ЧНр ТЈгаћмЈс, Цић1јапа, стр. 197. 1г 8(аНбНке па§е§а с1е1аубке§а гауагоуапја. 25га1а Јио 1п ШИр ТЈгаШгк, Гјић1јапа, 1929., стр. 49 и 21 графичка слика. Словеначка Радничка Комора омогућила је упознавање прилика словеначког радништва, дајући богат преглед података о њиховом положају. ЈиИеппе Боппесазе, 1.а 8С1епсе јипсНцие 1гапса18е. ОиеЦиез акресЈв Јопс!атеп1аих Је Гоеиуге с!е Геол Ои§иП. Ех(гаЦ сЗе 1а Реуие §епега1е с1и ИгоН с!е 1а Ге§Ј51а(Јоп е( с!е 1а ЈипвргисЈепсе еп Ггапсе е( а Ге(гап§ег. РагЈЈ, 1929!, ра^ ез 34. У место некролога написан кратки приказ основних идеја Леона Дигуи-а. Д-р Александар Соловјев, Постанак и значај Ду-

Библиографија