Бранич

Број 1 — 6

,Б Р А Н И Ч'

Страна 11

произведу онај афекат раздражености, који искључује и кривичну одговорност и противправност дела. И елементи „препаст или страх", који такође код нужне одбране искључују кажњивост, могу се само субјективно проценити, а јасно је да субјективна оцена увек подлежи објективној, јер њу да.ју разна лица, која објективним каналима улазе у магловиту субјективну сферу. Ако један слабић или неурастеник, нападнут од стране снажног човека обичним штапом и песницама, којима се под нормалним околностима смрт не би могла ни нанети, овога у страху за свој живот убије, биће нужну одбрану лакше доказати. А кад би постојао обрнут

случај доказивање је много теже, али с обзиром на место, средства и интензитет напада, а пре свега личности нападача и нападнутог — постојање нужне одбране ни овде није искључено. Кад наше ново кривично законодавство постојање нужне одбране утврђује субјективно, а не тражи екиваленцију између повређеног и угроженог правног добра — онда оно слободној оцени суда оставља најшире поље. Судбина режима слободне судијске оцене која у нужној одбрани има широко поље примене зависи од способности судија, којима је иоред осталих правних знања неопходно и темељито познавање криминалне психологије.

Неколико спорних питања ИЗ СРПСКОГ ОБИЧАЈНОГ НРАВА*) — Д-р Илија М. Јелић —

1. Правни обичаји нашега народа нису ни сви прикупљени ни довољно испитани. Започети радови Богишића нису систематски и интенсивно настављени. Узгредне белешке у зборницима наших народних обичаја и сувише су од малог значаја, јер су и кратке и површне, а врло често и погрешне, пошто су у већини случајева шаблонски писане и од нестручњака. Фрагментарни радови, повремени списи и монографије из те области доста су ретки, а у колико их и има ни они богзна не садрже много ваљаног материјала. Зато о нашим правним обичајима имамо врло мало података, па отуда о њима врло мало и знамо. Али докле смо ми на томе послу били и сувише немарни и спори, дотле су време и заборав своје већ учинили. Данас више нема многих и многих правних обичаја, јер их је или време однело или заборав покрио. Зато се сви ти обичаји могу сматрати као сасвим изгубљени, јер за собом нису оставили готово никаквих трагова по којима би се могла утврдити њихова суштина, њихова снага и њихова распрострањеност. Колико је то велика штета за нашу националну науку, није потребно нарочито наглашавати. Зато Је дужност сваког од нас, да према својој моћи и приликама у којима се налази, учини све што се може, да се ти обичаји прикупе и од заборава спасу. Руковођен том мишљу, ја сам се већ

*) Повод за овај чланак дао ми је реферат г. Јов. Н. Томића на моју књигу О браколомств\' који је објављен у Годишњаку ХХХУП Срп. академије наука (за 1928 год.), стр. 280—310.

одавно почео бавити прикупљањем и објављивањем правних обичаја нашега народа.Крвна освета и умир у Црној Гори и Северној Арбанији и „Васојевички закон од дванаест точ а к а" радови су из те области. Осим тога, ја сам се увек трудио, да и у другим својим радовима, који нису из те области, дам што више места проучавању и испитивању наших правних обичаја. Многе странице моје расправе О браколомству испуњене су подацима те врсте. Рађени тако, моји су радови скренули пажњу не само позваних стручњака, него и шире читалачке публике. О њима је врло много писано и у нашим и у страним часописима. Сви су ти написи били пуни похвала и одобравања. Изузетак је донекле учинио академик и наш истакнути историчар г. Јов. Н. Томић. Он је био љубазан, да се мојом расправом О браколомству позабави мало више и да изнесе и нека своја супротна схватања како у погледу правилног разумевања појединих правних института обичајног права, тако и у погледу њихова испитивања и научног обрађивања. Зато ће бити од интереса, да се у овоме чланку осврнемо специјално на та мишљења г. Томића и да видимо у колико су она тачна и за науку нашег обичајног права корисна. 1 )

Како је прва половина реферата г. '1омића посвећена томе, да се цокаже да је моја расправа спис чисто правног карактера а не етнолошка расправа, и како због таквог тврђења моја књига не губи ништа од своје стварне вредности, ја се на тај део реферата нећу ни освртати, него ћу одмах прећи на други део у коме су изнесене замсрке којима г. Томић хоће да укаже на нека моја схватања која су по његову ми љењу нетачна и која је као таква требало испрашјГтј*. ј СМ -*