Бранич

Број 1—6

.БРАНИЧ'

Страна 13

који ће моћи да удовоље њиховим физиолошким и душевним потребама, често пута наилазе на лица која су или полно и физички истрошена или не умеју поштовати светињу брачне верности, па се због тога и оне окрећу на другу страну. И оне почињу вршити прељубу према својим мужевима, било због стварне потребе било из освете, из суревњивости због мужевљевих веза са другим лицима. Али како жене имају мање могућности да овакве односе одржавају ван куће, њихова се прељуба обично догађа у самој кући и у огромној већини случаја њихови су саучесници баш они млади људи којима иеповољне економске прилике не допуштају да ступе у брак када за то осете потребу. Ови млади људи, „деца старих суседа, пријатеља и познаника" итд., лако улазе у туђе домове и полни односи са туђим женама њих ништа не стају, па зато радије и одржавају потајне везе са удатим женама, него са обичним монденкињама, јер је дружење са овим последњим скопчано и са већим материјалним издацима, а они те издатке не могу чинити, јер и њих други издржавају. Разуме се, да има и других, већ довољно познатих, начина, на које се врше или изводе браколомства са женине стране. На тај се начин проституција с улице, проституција између слободних лица, преноси и у породицу, а с тим у вези расте и само дело браколомства, јер у колико је у ком месту проституција јаче развијена, у толико је у том месту више погодности да се супружници варају. Са уласком проституције у породицу почиње кварење деце, јер им се дају рђави примери за морално и полно васпитање, пошто су деца увек склона да подражавају својим родитељима, нарочитс- када су у шггању неуредности полног живота. Отуда деца из таквих породица и доцније као зрели људи, т. ј. кад ступе у брак, немају сасвим јасне претставе о својим брачним дужностима, о томе шта смеју а шта не смеју, па због тога и даље лако ступају у полне односе са другим лицима, т. ј. врше дела прељубе. Ако се сада све горе речене појаве, које произилазе једна из друге и које због тога стоје међу собом у каузалном односу, подведу под науком и искуством освештано начело о узроку: саиза саизаееб! саи оз саизаИ (узрок узрока је и узрок проузракованог), јасно излази, да неповољне економске прилике стварају проституцију, а проституција ствара погодан терен не само за потпиривање н изазивање полног нагона, него и за вршење браколомства, и да су према томе, неповољне економске прилике као главни узроци проституције, т. ј. као узроци узрока, и главни узроци браколом-

ства, тј. проузрокованога. Кад не би дакле било неповољних економских прилика сваки би човек ступао у брак чим би за то осетио потребу, а када би сви људи на време ступали у брак, не би било потребе за проституцијом, а када не би било проституције, још мање би било браколомства, јер браколомство није ништа друго него блажа врста проституције. Зато, као логичка последнца свега тога, следује и закључак, да су неповољне економске прилике главни узроци браколомства, а проституција, срозавање јавног и личног морала, губљење осећања дужности на сзима пољима, па и у браку и породици, и друге сличне појаве, само су последице главног узрока и оне једна другу производе и чине само по једну карику у узрочном низу који потиче од главног узрока, од неповољних економских прилика. Према свему томе јасно је, да је мој закључак о главним узроцима браколомства тачан, а замерка г. Томића у основи неумесна. Зато мислим, да је сасвим непотребно освртати се на његова поједина разлагања о узроцима ове кривице, као на разлагања у основи нетачна и површна, јер, као што се из горе реченог види, г. Томић је побркао узроке са последицама, па због тога и извео погрешан закључак. 2. — Г. Томић ми замера, што сам узимао ,,као податке из обичајног права и такве који нису из те области. Према Спенсеровој класификацији подаци на стр.: 13, 18, 19, 29, 30, 31, 34, 41, 42, 45, и др. нису из области обичајног права него морала, обичаји али који у исто време нису и правни (Н. брепсег, Рппарез с!е 5оао1о§1е, Тоте II, р. 212—384; 1а тога1е сЗез (ШегепЈз реир1ез е1 1а тога1е регзопеИе, р. 229-—255). Овим је нагомилано етнолошко градиво, али се из њега није могао добити тачан и јасан еволуциони поредак правних појмова о браколомству, што је писац обећавао у Уводу, нити има узрочне везе између њих и главног предмета у расправи". — Међутим ова је замерка неумесна у оба своја дела. У првом стога, што су обичаји, који су изнесени на горе означеним странама моје расправе, такве природе, да се у сваком случају мсрају сматрати као прави правни обичаји, јер производе правне последице и у личним и у имовинским односима, А производе их због тога, што се на основу њих, као на основу утврђених правних правила, склапају и разводе бракови, доказује неверство супружника, истражује рчинство деце, признаје брачно стање и право наслеђа и оној деци која су зачета од других лица, а не од брачног оца, итд. Према томе, рећи за такве обичаје да нису правни оби-