Бранич

3

Број 1—6

,Б Р А Н И Ч'

Страна 17

постоји здраво морално осећање и чистота породице, као основа друштва, за такве се еуфемизмом каже да су ванбрачни, а прави израз за њих не пише се овде..." и као доказ за то позива се на примере из Богишићева Зборника (стр. 188—190.). Даље каже, да то исто вреди и за фактичке бракове који се и данас закључују у форми обичајног права у старом Београдском округу, јер су ти бракови и сувише свежега датума да би се могли звати обичајним правом, а поред тога они нису самоникли на томе терену, него су импортирани са осталим недузима лажне културе, и најпосле вели, да су узроци постојања и ширења тога модерног импортираног обичајног права углавном исти каје је навео и за браколомство, наиме: срозавање јавног и личног морала и друге сличне појаве. Међутим и овде: колико тврђења — толико нетачности. а) Није тачно, да су бракови закључени у форми обичајног права, дакле, без учешћа цркве, производ новијега времена, јер их је у нашем народу било од најстаријих времена па све до наших дана. О томе сведоче и проповеди Св. Саве (Јиречек, И сторија Срба, I 102) и законске одредбе (чл. ЗДушанова законика) које су прогониле такве бракове, а да их није било нити би Св. Сава противу њих говорио, нити би их закон забрањивао. За новије време налазимо потврде у Богишићеву Зборнику (188—190) и у другим зборницима наших народних обичаја. б) Није тачно, да наш народ такве бракове назива погрдним именима, јер баш у самом Богишићеву Зборнику (стр. 188 до 190) има довољно доказа, да их народ не само толерира, него и одобрава. Примери који садрже негативне одговоре и на које се г. Томић позива, производ су неразумевања постављеног питања, јер су известиоци побркали две сасвим различите појаве: држање „невенчаних жена" које се сматрају као праве домаћице, као праве: жене које рађају децу и које се зову невенчане жене, домаћице, иноче, иночице, наложнице, хотимице, поводнице, посаднице итд. (види: КјеспЈк ћгуа18ко§а Ш 5грзко§а јегјка, 5. V; Јиречек, Историја Срба I 102, нап. 1.), и држање тзв. „пријатељица", „рођака", „служавки" итд. које се у кући држе једино ради задовољавања полног нагона, и које због тога ни њихови милосници ни околина у којој они живе не називају невенчаним женама, него онако погрдним именима која се овде не пишу. У

прилог мога тврђења говори и саопштење Д-ра Тих. Ђорђевића, који говорећи о другом свештеничком браку каже : „. .. иако црква није благословила други свештенички брак, он, силом околности, постоји, и, по народном схватању, он је беспрекоран" (Наш народни живот. Издање Српске књижевне задруге. Београд, 1923, 73.). в) Није тачно, да су фактички бракови у старом Београдском округу свежег порекла, јер су по казивању старих људи (Живана Грујића, претседника Малопожаревачке општине, Илије Влајића, претседника Жарковачке општине, и др.) они познати на томе терену још од Карађорђева времена — управо до тога времена допире народно предање о таквим браковима, а њих је бесумње у раније време морало бити још и више. г) Није тачно, да су ти бракови импортирани, него су напротив самоникли, управо оживели обичаји који су и раније тамо постојали и као такви имали дубљег корена у народној свести и традицији о браку и о начину његова склапања. д) Најпосле, није тачно, да су узроци тих бракова у срозавању јавног и личног морала и другим сличним појавама, него код простог народа у неповољним економским приликама, јер сиротиња не може да поднесе трс-шкове око свадбе и венчања, а код свештеника и друге интелигенције у правним сметњама да ступе у други брак. Другим речима: појава оваквих бракова има се схватити не као последица личне и друштвене моралне посрнулости, него као одјек неподесности закона за средину којој су намењени, као знак да ти закони не одговарају више животним потребама нашег друштва, и да их због тога, силом околности, сам живот мења, јер свака невоља нови закон ствара. У прилог овога тврђења иде најновија појава ширења ових бракова међу чиновништвом" Наиме: да би жене — чиновнице сачувале додатке на скупоћу које удајом губе, оне склапају фактичне бракове, а оне које су већ удате морају крити да су венчане, тј. издавати се „за невенчане жене" или тражити привидан развод брака, да би добиле решење о подвојеном животу и на тај начин сачувале додатке на скупоћу. А ти примери очевидно показују, да појава ових бракова није последица моралне посрнулости, него нецелисходности законских одредаба које силом околности гурају појеДинце да склапају фактичке бракове или