Бранич

Страна 18

„6 Р А Н И Ч"

Број 1—6

да праве, законске бракове претварају у фактичке бракове. х ) 8. —• Г. Томић каже, да није тачно моје тврђење: да је по римском праву као и по обичајном праву свих народа прељубу у правном смислу могла вршити само жена а не и муж, јер је она сматрана за браколомницу увек па ма с којим мушкарцом (ожењеним, неожењеним, обудовљеним, разведеним) имала полни сношај, а муж само онда, ако би обљубио туђу удату жену; такође, да није тачан ни мој закључак, да ће по српском обичајном праву жена увек бити кривац-браколомник, кадгод изврши обљубу с другим лицем, осим са својим мужем, а муж само онда, ако обљуби туђу удату жену без пристанка њена мужа, јер, вели, против таквог тврђења говоре чл. 16 Грбаљског законика и пресуда Шабачког магистрата од 25 августа 1908 Но 339. — У ствари је моје тврђење тачно, а г. Томић је дошао до погрешног закључка због тога, што је прељубу побркао са разним правним појмовима: ј а в н и м б л у д н и ч е њ е м, клеветом и одвођењем туђе девојке без знања и одобрења њених родитеља . Јер цитирани чл. 16 Грбаљског законика: „Који би човјек јавно згриј е ш и о изван своје законите жене, да плати кнежини 25 цекина и да до своје. смрти не смије у скупштини сјести" (Врчевић, Разни чланци, 30) не кажњава мужа због извршеног неверства према својој жени, дакле због прељубе, као што мисли г. Томић, него због тога што је „ј а в н о згријешио", што је јавно провод и о б л у д и тиме правио јавну саблазан и вређао интересе јавнога морала. Да чл. 16. Грбаљског законика заиста говори о јавном блудничењу а не о браколомству види се и по његовој стилизацији и по казни коју је за то дело предвидео. По стилизацији због тога, што је законодавац употребио такве речи и изразе, да они, ако се правилно, логички и граматички протумаче, не могу се ни на што друго односити него на јавно блудничење, јер израз „јавно згријешити" и у обичном говору и у правном погледу значи само једно: грех који је јавно учињен. До истог се закључка долази и аналогним тумачењем, тј. упоређивањем тога израза са сличним изразима у другим законским прописима. Израз „јавно" употребљен је и

! ) Из тих истих разлога многе ратне удовице, ко;е примају инвалицнину, склапале су фактичке бракове само ради тсга, да не би с удајом изгубиле инвалиднину, због чега се и број невенчаниж жена после рата знатно повећао.

у чл. 122 Грбаљског законика. Тамо се вели, да ће бити кажњен „грднијем укором пред цијелим народом" онај „к о ј и б и јавно премрсио четворо пост а". Да израз „јавно премрсио" значи и овде с а м о оне поступке који се јавно врше и које је законодавац забранио као јавну саблазан, као нешто што штетно утиче на морална и верска осећања других, и што може изазвати лична објашњења, па и евентуалне свађе, то је ван сваког спора. Преступи ове врсте, које врше световњаци и који се по црквеним канонима зову просто гресима, потпадају под унутрашњи, тајни суд цркве ({огшп т1егпит), али никако и под њен спољашњи, јавни, формални суд ({огит ехћгпигп), а још мање под грађански, световни суд. Ово стога, што по изричним прописима црквених канона и учињени греси и изречене казне морају остати у потпуној тајности. Зато се и греси саопштавају и казне за њих изричу само и једино приликом исповеди пред свештеником. 1 ) Отуда грбаљски законодавац није ни мислио на т а ј н о м р ш е њ е, па га због тога није ни забранио нити га је могао забранити, јер свештеници, који су били главни редактори законика по верским стварима, не би ни у ком случају допустили, да се световним законом мењају црквени канони. Према томе, израз „јавно" и у овоме пропису употребљен је у истом смислу у коме је употребљен и у чл. 16. Грбаљског Законика. Најпосле, да је грбаљски законодавац хтео инкриминисати мужевље браколомство као такво, он би се и у овом члану изразио онако као што се изразио у чл. 14. у коме се говори о женину браколомству, наиме: „Која би жена по чистом свједочанству или очевидно учинила прељубу, даје свој муж отпусти ошишане главе, ферсана носа и без једног уха", тј. рекао би да ће се и муж казнити за сваку доказану прељубу, а не зато што је „ј а в н о з г р и ј е ш и о", па би доследно томе казном угрозио не само његове полне. односе које би јавно чинио с другим женскима, него и оне које би т а ј н о вршио. А кад све то није учинио, него само рекао, да ће се муж казнити ако „ј а в н о з г р и ј е ш и" са другим женама, значи да редигујући чл. 16. није ни мислио на браколсмство, него на јавно блудничење, па се у томе смислу и изразио. По казни се види да чл. 16. Грбаљског законика не говори о браколомству него о јавном блудничењу отуда, што је зако-

1) Правила и упутства садржи Н о м о к а н о н који се налази при словенском Великом требнику