Бранич

Број 1 — 6

„Б Р А Н И Ч

Страна 29

Било би незгодно предати га у нову породицу, јер за овај рђав период од 12. год. за васпитање потребна су професионална лица, тј. педагошки стручна лица. в.) Од 15. год. до 16. год. (према Француском казненом законику од 15. до 18. год.) могућност васпитавања деце опада врло брзо. Овде апсолутно не може бити питање о намештању у породице. Наш Кривични законик код одговорности малолетника предвидео је д ецу и млађе малолетнике за васпитавање. Д е т е које учини дело због којег Кривични закон прописује казне, не може се гонити ни казнити. Овакво дете предаће се родитељима или старатељима или школској власти да га ови казне за злочин и да над њим воде надзор. Ако је пак такво дете напуштено или морално покварено, предаће се заводу за васпитање или подесној породици где ће остати док не буде поправљено. али најдуже до 17. године. Млађи малолетници су она лица која су у време учињеног кривичног дела навршили четрнаесту а нису навршила седамнаесту годину. Млађи малолетник не може се казнити ако није могао да схвати природу и значај свога дела. И овакав ће се малолетник предати родитељима или лицима која се о њему старају, да га казне, да над њим воде надзор и о њему да се старају. Али ако је овакав малолетник напуштен или морално покварен, предаће се као и дете на васпитање или подесној породици, где ће остати док не буде поправљен, али најмање годину дана а најдаље до навршене 21. године. Ну ако је млађи малолетник толико зрео да је могао схвтити природу и значај свога дела и према томе схватању да ради, против њега ће се изрећи укор или отпуштање „на прокушавање" (на пробу), или упућивање у завод за васпитање или завод за поправљање млађих малолетника. Упућивање у завод за васпитање изрећи ће се против млађег малолетника ако је напуштен или морално покварен. У заводу има да остане док се не поправи, али најмање годину дана и најдуже до навршене 21. године. Упућивање у завод за поправљањ е изрећи ће се прогив млађег малолетника ако је толико покварен, да не може бити примљен у завод за васпитање. У том заводу остаће док не буде поправљен, али најмање три а најдуже за 10 година. На реду су установљавања ових завода од две врсте: за васпитање и за поправљање. Досадања наша три малолетничка завода (Београд, Глина и Пахинско) не одговарају захтевима новог Кривичног

з а к о н и к а, а ни захтевима модерног Кривичног права и Криминалне Педагогике, јер не постоји диференција према старости. 6. Педагогика завода за васпитање и завсда за поправку малолетника. И један и други завод тежи ка формирању моралног карактера код питомаца: и један и други завод хоће од неморално посрнуле личности да створе мсралне личности које ће бити корисни чланови друштвене заједнице. Али препоне преко којих има да иду њихови васпитачи нису исте: у заводу за васпитање душе васпитаника — питомаца мало су морално начете и које се систематским васпитним радом лако савлађују, васпитач има овде много мање тешкоћа него у заводу за поправку, где је карактер јако нагрижен, а менталитет васпитаника показује јак отпор при употреби васпитних срестава. Зато васпитне мере код ових последњих морају бити знатно оштрије, али ипак и овде се морају увек васпитачи и управник дома руководити тежњом да васпитање што више приближавају режиму васпитних домова, јер она народна изрека „Притиснуто све на више скаче" није погрешна. Разлика између ових двеју врста домова јесте и та, што код друге врсте (за поправку) васпитни и надзорни персонал мора бити многобројнији, тј. васпитач мора имати што мањи број васпитаника питомаца, будући су овде типови јако виолентни који се морају јаче испитивати и ндивидуално, да би примена васпитних казни била успешнија. Уопште у заводима за дефектну децу и малолетнике мора бити васпитање индивидуално: васпитни рад мора се безусловно индивидуализирати, као што је већ напред речено, али у з а в о д има за поправку индивидуализирање мора. бити темељније изведено, него у заводу за васпитање. Настава може бити к олективна, али васпитање мора ув е к б и ти и н д и в и д у а л н о. За ово нам је одличан пример Швајцарска, где заводи за поправку имају врло мали број васпитаника: просечно 40—60. Резултати су се показали изврсни. То исто констатовано је и у Француској. Упорне питомце из домова за васпитање, према којима су сва срества педагошка безуспешно исцрпљена, треба за казну преместити у дом за поправку, где је јача дисциплина, или баш у други дом за васпитање; и обрнуто, питомце из дома за поправку, ако се радикално измене на боље, треба преместити у дом за васпитање, где је васпитање много блаже и приближно