Бранич

Број 7-10

„6 Р А Н И ч Ч"

Страна 81

Рад једног акционарског друштва када поступи по овлашћењу из својих правила ее може се нападати путем тужбе суду Д-р Видан О, Благојевић адвокат

Законом о акц. друштвима од 10. децембра 1896. год. акционарска друштва су овлашћена да донесу своја правила као и да их мењају и допуњују. У овом своме раду као и у сваком другом, акционарска друштва подлежу контроли Минисгра Трговине и Индустрије (раније Министра Народне Привреде), који је као највиша надзорна власт законом овлашћен, да пази на рад акционарских друштава и да га одобри само у случају да је исти саображен закону. Тако, правила или њихове измене и допуне одобрене од Министра Трговине и Индустрије, постају обавезна како за акционарско друштво и за његову Управу, тако и за акционаре, у неку руку као да су закон. Акционар, који узме акције акционарског друштва, самим тим пристаје унапред и на његова правила, односно пристаје, да се иста правила примењују и на његов случај и на његове акције. У противном, не би се могао замислити рад акционарског друштва. У једном врло интересантном случају, који је био на пресуђењу пред Београдским Првостепеним Трговачким Судом, горња су правила нашла своју примену. Сва три суда и Првостепени и Апелациони и Касациони, нашли су, да су правила одобрена од стране Министра Народне Привреде сдносно од стране Министра Трговине и Индуетрије, обавезна за акционаре и да их у свему вежу као и да непоступање по њима повлачи тамо предвиђене санкције. Ово правило, несумњиво у теорији, добило је своју практичну примену у случају који ћемо ниже изложити. Једно акционарско друштво у Београду унело је у своја правила одредбу, да може Управа извршити повећање банчиног капитала на начин како за сходно нађе, с тим, да преко Службених Новина има објавити позив, у коме ће одредити рок за замену или уплату нових акција, тако да овај рок не може бити краћи од 3 месеца. „Акционари, каже се даље, у правилима, који се у току одређеног рока не би одазивали овом позиву, биће понова позвати, да то у ново одређеном року, који не може бити дужи од 2 месеца, изврше, па ако се и том обновљеном позиву не одазову, Управа има права, да њихове акције исплати по номи-

налној вредности и на место ових акција изда нове акције, које ће продати по берзанском курсу. Вишак који би се овом приликом показао, унеће се као ванредан приход у резервни фонд". Ова је правила одоорио Господин Министар Трговине и Индустрије. Користећи се овом одредбом, пом. акционарско друштво позвало је преко Службених Новина акционаре да замене своје старе акције новим, пошго је извршено повећање капитала уплатом из резервних фондова, па је овај позив поновило, али и после овога огласа, остао је приличан број старих акција, незамењен новим. Међу овим акцијама налазило је се и 7 комада акција једног трговца, положених једној другој банци, у циљу подлоге за ранији текући рачун и менице, које му је акције вратил"а пом. банка незаменивши их, после рока остављеног у другом огласу акционарског друштва. Пошто после пропуштеног рока пом. акционарско друштво није хтело извршити за мену ових акција, то је се обрагио тужбом Суду са захтевом да пресуди, да је пом. акционарско друштво дужно да му замени акције, пошто друштво не може куповати своје сопствене акције противно члану 32. закона о акц. друштвима и § 647. грађ. зак. На банку-депозитара, позвао је се у заштиту. Одговарајући на тужбу пом. акционарско друштво је навело: а) да акционар, који не поступи по друштвеним правилима сноси тамо предвиђене последнце па и тужилац, који може само тражити накнаду штете од банке-депозитара; б) да су правила двостран уговор између акционара и акционарског друштва и да је акционар самим тим што је купио акције друштвене, пристао и на њена правила; в) пом. одредба из правила није противна чл, 32. зак. о акц. друштвима; и г) да пом. одредба одговара тачно члану 35. зак. о акц. друштвима и њој се не може учинити приговор да је незаконита, с тога, што ју је одобрио Министар Трговине и Индустрије. Банка-депозитар није се примила заштите, па је тужилац и на њу проширио тужбу. Она налази да до ње нема кривице што ак2