Бранич

Страна 80

„Б Р А Н И Ч"

Врој 7—10

продавац и купац (в. о. о. К. С. од 30.-XII 1906. г. Бр. 12829 уз § 294. грађ. зак. издање г. Никетића). Пракса противна овом гледишту, рушила би правнп поредак, јавни кредит и сигурност промета добара. Ако би се ранг преноса узимао од дана једностране изјаве продавчеве дошло би и до апсурдности. Несавесни дужници би могли изјављивати да су имање продали лицима, које би требало годинама проналазити, па чак и лицима измишљеним, фиктивним. Повериоци продавчеви били би тако изиграни, јер би им дужници остали инсолвентни. И за купце би било незгодних последица, јер би им такав продавац могао, противно вољи н>ихо^вој, преносити имовину и створити услове за стечај, кога, иначе, без имовине не може бити. Једном речју и продавац и купац могли би са својим повериоцима изводити читав низ комбинација противних закону и моралу. Најзад, ако би се ова погрешна пракса и могла толерирати, не сме се губити из вида, да је период времена између изјава продавчеве и купчеве о продаји и куповини, критични период. Све док н а длежни судне буде пред собом имао изјаву асар1епз-а о „уговору и изјашњењу", — нема правог преноса, са дејством према свима. Све дотле изјава продавчева је само п о н у д а. Ту нема Ши1из-а, т. ј. сагласности воља двају уговорача, пошто асс1р1епз није још дао свој пристанак на услове и понуду дату пред судом од стране 1гас1епз-а, управо понуђача. Исто то важи и за случај, ако асс1р1епз изјави да захтева пренос имања, и чека се изјава 1га<3епз-а. Такав пренос није потпун. Он може, под осталим погодбама, престављати правни посао т!ег раг!ез, и заснивати обавезе између њих, али ни у ком случају не могу такви преноси имати правног дејства ег^а отпез. Према томе, повериоци 1;гас1епз-а имају права сваког обезбеђења над имовином, која је предмет таквог преноса, све док пред надлежним судом не буде приспео одговор асарјепз-а, а овај ће бити одговоран за све терете стављене до тога дана, без обзира што му се, по изјави 1гас1еп5-а, имање преноси без терета. Исто тако и повериоци ассјр1епз-а имају право обезбеђења над захтеваном имовином од дана изјаве да исту

прибавља, и иста би обезбеђења имала бити пуноважна, ако наравно, 1гас1еаз пристане на асс1р1епб-ов захтев. Сва та пак обезбеђења била би ваљана по одредбама § 301. грађ. зак. На крају да нагласимо, да по нашем имовинском систему ни 1гас!еп8 ни асарјепз не могу извршивати пренос пред судом без заједничког престанка, чак ни у случају, када би један од њих поднео и оригиналан уговор о прибављању својине, ма и влашћу потврђен. Дакле ипак морају лично, или преко пуномоћника пред судом то потврдити. На случај, да неко од њих не би хтео доћи пред суд, наступила би потреба да се спором уговор извршава. Асар1еп5 би морао тражити условно убашгињење по § 297. грађ.'зак., па га по том правдати тужбом, како би му извршна судска пресуда служила као основ за убаштињење. Датум уведеног условног убаштињења у судске књиге, по оправдању има дејства према свима у погледу својине, те би и сви тереги, после тога, а стављени од поверилаца 1гас1епзојвих , били рушљиви по § 314. грађ. зак. Раније терете морао би примити, па тражити накнаду штете од 1гас1еп5-а. Положај 1гас1еп5-а је такође тежак, јер би спором морао нагонити асар1еп5а, да или прими имање или му накнади штету. Према томе закључак је: 1. Без изјаве 1гас1еп5-а и асар1еп5а, пред надлежним судом нема правог и потпуног преноса непокретности са дејством према свима. 2. Изјаве треба да су истовремене, у противном пренос није прави и потпун, и дејствује само> између уговорача. 3. Све време до дана док надлежни суд нема изјаве о преносу, дате од обе стране јесте критичан период, за чијег трајања трећа лица имају права на стицање залоге над имовином, која се таквим преносом преноси, у колико су повериоци онога, који на тај начин изазива закл^учење правног посла. 4. Од дана кад су обе изјаве пред судом, критичан период престаје, и пренос се конвалидира као прави и потпун, али са стањем затеченим са тим даном закључно, без обзира што ће суд пренос потврдити и доцније.