Бранич

Врој 7—10

■Б Р А Н И Ч"

Страна 79

шта јаче не осигурава — од примене овог великог начела средњевековног законодавца. А та примена зависи од рада судија и адвоката, који су везе између законодавца с једне, и закона с друге, између државне

силе с једне, грађана и поданика с друге стране. Од њиховог рада највише зависи да слаби примери не покваре законе и обичаје, јер ђопоз соггитрип* тогез соп^геззиз таП.

Критичан период код преноса непокретних добара Мил. Р. Аћимовић, адв.

Нису ретки примери, да несавесни дужници, да би изиграли своје повериоце, претстају судовима и једнострано дају изјаве, да су своје имање продали некоме лицу, које се ни у коме виду не појављује пред судом, као купац. Изјаве таквих продаваца судови шиљу пак судовима на чијој територији надлежности живе купци, да се и они о томе изјасне. Те се изјаве купаца враћају судовима, па ови на основу њих уважавају преносе, а права и залоге трећих лица, стечена у томе међувремену сматрају за неважећа. Овакви начини преноса су нередовни, незаконити и опасни по јавни кредит, морал и промет, и у највећој опреци са имовинским системом нашег грађанског законика, јер су у погледу дејства уподобљени правом и потпуном преносу, не само т!ег раг!е8, већ и ег§а отпез. За прибављање својине, по § 226. грађ. зак. тражи се: 1) пуноважан основ прибављања (Ши1из а^шгепсН) и 2) закони начин (тобиз а^шгепсП). Први елеменат сгиче се: уговором, последњом вољом или силом закона (апропријацијом, судском пресудом и т. д.). Други елеменат стиче се: предајом ствари — покретних, а код непокретних уписом у баштинске књиге — т. ј. преносом оригиналне тапије пред надлежним судом од продавца на купца, сходно §§ 292., 294. грађ. зак. у в. чл. 58 Уредбе о убрз. рада код суд. и исл. власти. Да одмах нагласимо, да се тобиз — упис у баштинске књиге, т. ј. упис новог власника у тапију у пракси разликује по процедури, те за тос1из стога постоје два термина: а) убаштињење — у ужем смислу и б) пренос тапије, — убаштињење у ширем смислу, прави, п о т п у н и п р е н о с. Убаштињење је једнострана радња, кад код суда сам асарјепз, без учешћа 1гас1епз-а прибавља тос1из, по већ раније стеченом Ш:и1из-у. Ту се не тражи присуство 1;гас1епз-а са разлога, што је његова изјава пред судом, из које би се констатовао прави основ и одобрење за пренос непотребна. Она је

непотребна са разлога, што се иста -налази у самим исправама, на основу којих власник тражи убаштињење, у извршним одлукама надлежних власти. Интересантно је, да се убаштињење може вршити и противно вољи 1гас1епз-а, н. пр. на основу решења о екс-а-пропријацији, или судској пресуди, које ниште његову вољу и стватрају правно стање, засновано на законским прописима нужде или правичности у корист ассјр1епз-а, и ту воља закона заснива правни основ, као што решење о наслеђу потврђује вољу 1;гас1епз-а. Први, потпуни пренос врши се престанком и изјавама продавца и купца пред судом, као што је напред наведено. Код њега је карактеристично, да се истовремено стичу оба својинска елемента. Изјаве продавца и купца да продавац продаје а купац купује извеоно имање под наведеним условима, и да траже, да се тапија иренесе на купца, консумирају Ши1из и тосЈиз. Без ових двеју истовремених изјава нема правог преноса, јер изјава само једне стране нема конститутивног дејства на стицање својине. Овакав закључак заснива се на законским прописима о сгицању својине. Тако § 294. грађ. зак. за прави пренос захтева да, господар добра, поучињеномуговору или изјашњењу, сам суду лично предстане, и на то саизволи". Израз „по учињеном уговору или изјашњењу" значи по сагласности са купцем, тј. њ е г о в о м и зјавом пред судом о правном послу, јер без њега и његове изјаве нема уговора'' ни „изјашњења". Шта више по расписима Министра Правде Бр. 745 од 12.-11-83. год., АБр. 2288 од 11.-У1-49. г. и АБр. 5322 од 2.-Х1-62 г. који имају законску с н а г у, као законодавне допуне и тумачења § 295. грађ. зак. категорички се захтева присуство оба уговорача и њихов пристанак. Најзад и судска пракса прецизирала је ово гледиште, да је главно „када су интересована лица своју потребну изјаву дал а", те према томе и пренос, као правни посао је тада свршен, без обзира кад ће суд тај пренос потврдити, а та интересована лица јесу