Бранич

Број 11—12

,Б Р А Н И Ч"

Страна 167

да случај код нас) мора се водити рачуна и о законским прописима у посебном делу кривичног законика, који се односи на дотично кривично дело и о законским прописима у општем делу кривичног законика, па се имају применити они законски прописи, који су за кривца блажији, јер се само на тај начин у судској пракси може извести до краја принцип примене блажијег закона. Поред тога, по правилу се примењује нови кривични закон, који је у важности, а по изузетку стоји закон, који је укинут и то само, ако је блажији од новог закона а дело је учињено под владом старог закона. Па, како су прописи. општег дела новог кривичног законика од 1929. г. блажији од прописа општег дела старог законика, то се ови прописи новог кривич-

Старател>ски судија одговара за штету, по правилу, само малолетнику а не и трећем лецу. (Пресуда од 2-У-930.; III. 266 (29) Сиже спора: Малолетни Карл Б. тужио је тужитељицу (Саревинско жељезничко друштво) за штету због једног несрећног железничког случаја. Њега је у овоме спору заступао Хајнрих Бергман, које је, као супруг небрачне матере Карлове, био Карлу старалац, али је у спору свугде као његов отац означаван. Спор се завршио поравнањем, у коме се тужитељица обвезала да Карлу плати 20.000.марака. И у овме поравнању Хајнрих Б. означен је као отац Карлов, те је указано на могућност ограничења његове заступничке власти (§ 1627. ГГ Грађ. зак.) и наређено да се старалачком суду достави препис поравнања. Тужитељица је доставила препис поравнања старалачком судууОберхаузену са пропратним писмом, да ће положити уговорену суму по поравнању оцу повређенога, ако до 11-XII ове год. од старалачког суда не буде добила противу тога протест. Писмо и препис поравнања, пошто су добили актне знаке, изнети су стар. судији, али без акта која се односе на старалаштво. Судија је на њих ставио наредбу: „у архиву". Тужитељица, која није добила од старалачког суда никакав одговор, исплатила је Хајнриху Б. 20.000 марака, и тек је доцније сазнала да су поравнање и исплата према Карлу непуноважни услед оскудице садејства старалачког суда. Хајнрих Б. би отпуштен као старалац. Нови старалац тражио је од тужитељице

ног законика имају и применити. Према томе, гледиште Касационог Суда, изнето у предњим примедбама противно је овом принципу, јер не допушта примену блажијих законских прописа из општег дела кривичног законика у случају, кад је законски пропис из посебног дела старог казненог законика блажији од одговарајућег прописа новог кривичног законика. Солидаришући се са предњим противразлозима усуђујемо се да изразимо извесну резерву што се тиче уопштавања при тврђењу, да су прописи општег дела новог крив. законика од 1929. г. блажији од прописа општег дела старог казненог законика. Душан II. Мишић судија Варошког Суда

наново исплату суме по поравнању, и она му је ту суму и по други пут исплатила. Тужилачка странка трудила се да поврати новац од Хајнриха Б., али га је добила само делимице; остатак није могла да наплати. Сад она тражи тај остатак од тужене стране (Пруске државе) која јој је одговорна за штету, зато што је старалачки суд, у своје време, њену претставку од 29. новем. 1926. год. оставио без одговора. Прве инстанције одбиле су тужилачку страну. Разлози пресуде: Жалба се ослања на повреду § 839. Грађ. зак. и § 286. Грађ, пост. Она је неоснована. Одговорност старат. судије, која се одређује по општим принципима § 839. Гр. зак., постоји, нормално, само према малолетнику у чијем интересу има да дела, а не и према трећим особама, које га, по правилу, само тада могу ангажовати, ако се његова радња појављује као повреда њихових права, према §§ 823. и 826. Грађ. зак. Да би се ово начело учинило разумљивим и у сумњи, у интересу правне безбедности, искључило, одредба из § 1848. Грађ зак. уметнута је у право о старатељству (упореди мотиве: IV 1191). Наука и правосуђе до сада су једногласно, на овај начин, ограничавали службени круг стар. судије. (Упореди КС. КошеМаг Апт. с1 ги § 839., Апт. 1 ги 1848; Р1апк, Апт. 3 ги § 1839; §Шасћп§ег, Апт. 11. а ги § 839.; Апт. 7. ги § 1848.; КС2 80, 406 85, 416). Може остати неодлучено, да ли се стар. судија у службеној дужности што према малолетнику огрешио. Тужитељица из тога не може за себе изводити никакво право. Могло би бити само речи, да ли се стар.

Страно правосуђе