Бранич

Страна 144

,Б Р А Н И Ч'

Број 11 — 12

обећао удовичко издржавање или ради тога уживања штогод пренео од своје имовине на жену, или, ради обезбеђења тога издржавања, конституисао заложно право, онда се сви ти правни акти могу побијати. Ко се сматра за блиског својака? По §-у 4 пројекта као блиски својаци сматрају се брачни друг (муж односно жена) и лица, која су у односу сродства или тазбине са дужником или његовим брачним другом у правој линији или до четвртог степена побочне линије; затим посинак и по ћерка, поочим и помајка, хранитељ и храњеник као и онај који живи са дужником у ванбрачној заједници. У §-у 2 тач. 3. пројекта казано је да се могу побијати сва правна дела којима се наноси штета веровницима дужниковим, а која је он учинио за последње две године пре побијања према своме брачном другу или према другим блиским својацима. У §-у 4 пројекта означује се сада која се лица сматрају као блиска својаци. Ту долазе: а) брачни друг дужников (муж односно жена); даље б) лица која су у крвном било брачном или ванбрачном сродству са дужником у правој линији (нисходној, дакле дужникови синови и кћери, унуци и унучад и т. д., усходној, дакле дужников отац и мати, деда и баба по оцу или по мајци итд.); в) лица која су са дужником у сродству побочне линије брачном или ванбрачном до четвртог степена (дакле дужникова браћа и сестре други степен —, синовци и синовице, сестрићи и сестричине — трећи степен, деца од синоваца и синовица, сестрића и сестричина — четврти степен); г) лица која су у сродству по тазбини са дужником у правој линији (на пр. муж је дужник — онда отац и мати његове жене, деда и баба његове жене итд.) или у побочној линији (на пр. муж је дужник — онда брат и сестра његове жене итд.) до четвртог степена; д) лица која су са брачним другом дужниковим у односу крвног сродства у правој линији ма којега степена или ђ) у побочној линији до четвртог степена; е) као близак својак дужников даље се сматра његов посинак и поћерка, дакле адоптивни, усвојени син и кћи, дужников поочим и помајка, ако је закључен уговор о усвојењу (§§ 137, 143 грађ. зак.); ж) лица која су у сродству по тазбини са брачним другом дужниковим у правој линији (муж је дужник — онда на пр. други муж матере његове жене) или у побочној до четвртог степена (муж је дужник, онда на пр. жена жениног брата — други степен сродства по тазбини); з) даље хранитељ и

храњеник, дакле ако је између дужника и кога другог лица закључен уговор у смислу § 144 грађ. аак; и) најзад сматра се као близак својак дужнику она особа, са којом он живи у ванбрачној заједници, конкубинату (дивљи брак, трајна ванбрачна заједница), који има све ознаке брака, само што није закључен у законом прописаној форми (§ 60 грађ. зак.). Кад је у питању да ли се једно лице има сматрати као дужников близак својак, онда је без значаја да ли је сродство, које постоји између њих, брачно или ванбрачно тач. 2 § 4. Побијање појединачних продаја § 5 пројекта садржи одредбу по којој се „продаја појединих покретних ствари у обртном предузећу дужниковом може побијати само из разлога наведених у бр. 1 до 3 §-а 2." Према томе ако је дужник у својој трговачкој или занатској радњи продавао поједине покретне ствари, онда се такве продаје могу побијати само онда: а) ако је та продаја, учињена за време од десеШ година пре побијања, извршена у намери да се оштете дужникови веровници, а та је намера купцу била позната; б) ако је та продаја, учињена за време последње две године пре побијања, била од штете веровницима дужниковим а купац је морао знати за намеру дужникову да њоме оштети повериоце, дакле кад је купац из небрежења пропустио да сазна за дужникову намеру оштећења; в) ако је том продајом, учињеном за последње две године пре побијања, нанесена штета веровницима, а као купац фигурисали су дужников брачни друг или други његов блиски својак; али ако ова лица докажу да нису знала нити да су морала знати за дужникову намеру оштећења, онда се дотична продаја не може побијати. Извршење и побијање § 6. пројекта прописује: „Побијање не спречава чињеница да је за дело, које се побија, стечен извршни наслов или да је ово дело већ остварено извршењем. Ако се то правно дело прогласи да је без учинка, онда према веровнику престаје и учинак извршнога наслова." Ако је, дакле, лице, са којим је дужник углавио уговор, којим је његов веровник оштећен, подигао тужбу на основу тога уговора и дужник био извршном пресудом осуђен или је чак дужник и испунио обавезу, коју је имао по том уговору, то неће сметати оштећеном веровнику да побија тај уговор односно то испуњење. Прогласи ли суд да тај уговор или то правно