Бранич

Број 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 123

рез пореза законодавац предвиђа рок од 5 година, који мора непрекидно да тече. Предвиђени рок од пет година у погледу ове застарелости тече од дана „када је по прописима овог закона учињено саопштење о извршеном разрезу п о р е з а". У погледу саопштења извршеног разреза пореза даје објашњење чл. 130 закона, по коме је пореској власти стављено у дужност да „писмено обавести пореског обвезника о утврђеној пореској основици и разрезаном основном порезу". Из овога је јасно, да објавом и излагањем распореда на јаван углед ,,није учињено саопштење", јер ово објављивање и стављање распореда на углед данас има другу сврху а не сврху саопштења како је то било по одредбама ранијег закона о непосредном праву за Србију (чл. 98. закона). Исто тако ни упис пореског задужења у пореску књижицу пореског обвезника не може се узети да је разрез пореза пореском обвезнику саопштен, јер овакво саопштење није учињено у духу прописа Закона о непосред. порезима. Али писмено саопштење разрезаног пореза пореском обвезнику на пријави морало би се узети као саопштење по прописима овог закона, ма да пореском обвезнику у смислу закона није упућено решење односно обавест и налог за плаћање, пошто по једном оваквом саопштењу пореском обвезнику тече рок за жалбу а саопштени порез доспева за наплату. С обзиром на предње образложење о начину саопштења разреза пореза, по коме законодавац предвиђа индивидуално а не колективно саопштење, овај рок застарелости тече за сваког пореског обвезника самостално, те се и питање почетка тока овог рока у сваком конкретном случају има ценити особено с обзиром на постојећи доказ о индивидуалном саопштењу извршеног разреза пореза. Из овог следи врло важан закључак: да пореска власт мора брижљиво ова саопштења вршити и доказе о учињеном саопштењу брижљиво чувати. 3. Одредбе о застарелости права на наплату разрезаног пореза односе се: на све законом установљене непосредне порезе и на порез на пословни промет; на сва привремена и дефинитивна пореска задужења; на све самоуправне прирезе и остала пореска давања, па и на казнени порез из чл. 137 Закона о непосредним порезима. 4. И држава као и сваки други поверилац може своје право разрезаног пореза осигурати залогом. Право залоге по својој природи претставља право повериоца да се из залоге наплати пре осталих дужникових поверилаца, те доследно овоме право залоге у пореско-правном смислу даје право држави да се из залога за разрезани а ненаплаћени порез наплати пре осталих поверилаца. Од тога да ли је предмет залоге покретна' или непокретна ствар зависи и природа залоге, а с обзиром на