Бранич

Страна 124

„Б Р А Н И Ч

Број 3

ову деобу предмета залоге ова је или ручна залога или хипотека — интабулација. Посматрајући ово заложно право државе за наплату разрезаног пореза са гледишта застарелости, морамо одмах нагласити, да ово питање законодавац није нигде изрично и нарочито као нешто изузетно регулисао, те је од интереса питање: кад и за које време застарева право државе на наплату ових залогом обезбеђених пореза? На горе постављено питање даје нам одговор у неколико Правилник за извршење Закона о непосредним порезима у тач, 7 и 8 чл. 153—156, где се наређује а) „ако је доспели порез осигуран ручном залогом ,не може се истицати пропуштено вршење заложног права нити може заложно право застарети, док год поверилац држи залогу у рукама. Тако исто не застарева ни право дужника, да свој залог откупи. Али потраживање може да се угаси застаром у колико прекорачује обичну вредност залоге" — тач. 7 чл. 153—156 правилника, и б) ,,ако је доспели порез обезбеђен интабулацијом на непокретностима, не може се у току од 30 година по извршеној интабулацији, против тако оствареног заложног права, истицати застара која је можда већ наступила" — тач. 8 чл. 153—156 правилника. Редакција тач. 7 чл. 153—156 правилника, која је овде' цитирана под а), дословно је узета из § 936, а редакција тач. 8 чл. 153—156, која је напред цитирана под б), вероватно је изведена из § 840 Грађ. закона, пошто систем грађ. права у погледу ове врсте застарелости предвиђа најдужи рок од 24 године (§ 928 Грађ. закона). Судећи по овим одредбама правилника изгледа, да разрезани порез обезбеђен ручном залогом незастарева никада, пошто држава залогу може увек држати, док хипотеком обезбеђени порез застарева за 30 година. Становиште заузето у Правилнику за извршење Закона о непосредним порезима нема оправдања. Оно је противно и одредбама Закона о непосредним порезима и намерама законодавца. Доносећи одредбе о застарелости права државе на наплату разрезаног пореза законодавац је употребио речи „разрезани порез", а овај појам обухвата сваки „разрезани порез" био он обезбеђен или не. Не може се узети да овај случај застарелости обезбеђеног пореза није законом одређен па да се на исти треба да примене општа правила о застарелости проведена кроз одредбе Грађанског закона (§ 930 а. Грађанског закона за Србију), јер је питање застрелости парва државе на наплату разрезаног пореза јасно и опредељено регулисано у чл. 153 Закона о непосредним порезима, у коме законодавац није учинио никакав изузетак у погледу ових пореза обезбеђених залогом. Одредбе §§ 840 и 936 Грађ. закона дају се правдати у систему грађанског права и имају основа за своје постојање у прописима §§ 928 ж., 930 а., 931 и 306 Грађ. закона, али одредбе тач. 7 и 8 чл. 153—156 правилника не могу наћи оправдања