Бранич

Страна 132

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

Т Р И ЈУ Ј пш 7 -Х1 -1918. г. када је и нздана, односно потврђена, то је условно убаштнњење умешача Димитрија, и ако, истог дана уведена у јавне књиге, без утицаја на право тужитеља — § 298. грађ. зак. Касациони Суд примедбама својега П. оделења од 19 -Х11929. г. бр. 10640 поништио је иресуду Апелационог С.уда са разлога: „Апелациони Суд, одобравајући пресуду првостепеног Суда, огрешио се о тач. 7. § 305. грађ. суд. пост. што својом пресудом није ценио признање тужилачке стране на белешкама код суда, да је тужени Војислав и код суда извршио пренос спорног имања на умешача Димитрија још 7 -П -1922. г. пре него што је туншлац поднео тужбу по овоме спору за убаштињење. Осим тога, Апелациони Суд није дао разлоге, зашто осуђује туженога Војислава да тужиоцу изда тапију од спорног имања, кад ое признањем тужиочевим на поменутим белешкама и уверењем ирвостепеног суда по §§ 180, 187 и 188 грађ. суд. иост. утврђује да је тужени Војислав још пре него што је тужилац повео овај спор, 7 -П -1922. г. исто имање код првостепеног суда по тапији пренео на умешача Димитрија, чиме је Димитрије доказао, да је по §§ 294 и 299 грађ. зак. постао безусловни господар имања а које се господарство својина — има по § 297. грађ. зак. рачунати од 4. јануара 1922. год. када је код суда тражио да се условно убаштини. И ако је тужилац поднетим уговором о продаји и куповини доказао постојање куповине спорног имања од туженог Војислава, суд је био дужан да цени и даје разлоге, да ли се овај уговор о обавези продавца Војислава, да тужиоцу изда тапију, може сада извршити после већ раније извршеног преноса на умешача Димитрија, када је имање већ изашло из својине Војислављеве и прешло у својину Димитријеву, пошто по § 293. грађ. зак. само сопственик ствари може исту пронети другом у својину, јер ко што нема, не може другом дати — § 29. грађ. зак. Горњом пресудом Апелационог Суда тужени је осуђен да изда тапију тужиоцу на имање, које је сада туђе, што је противно наведеним законским прописима, јер нити је пренос имања на Димитрија уништен, нити тужилац води спор за уништај истог. Констатације у решењу суда од 22ЛЛ-1924. г. да тужилац води овај спор противу купца Димитрија нетачна је, јер не одговара стању ствари по актима спора. Не стоји разлог Апелационог Суда, да је тулсилац траженим условним убаштињењем од 24-1-1922 г. на спорно имање, дакле истог дана када се условно убаштинио и умешач Димитрије стекао јаче право својине од Димитрија зато, што је његов уговор са продавцем Војиславом потврђен од стране полициске власти а уговор умешача Димитрија је приватна иоправа, јер се стицање својине условним убаштињењем по