Бранич
Страна 14Н
„Б Р А Н И Ч
Број 4
различите способности. Материјално је п.раво, наиме, више приступачно шпекулативном а формално пак практичном духу. И заиста је вештина умети се правилно и лепо снаћи у вођењу грађанских и кривичних правних спорова, а тој вештини каткада могу и шкодити дуге шпекулације односно дубока размишљања. Отуда се многи лаици у праву, често хвале са својом „праксом", која се обично састоји у површном познавању манипулације са извесним одредбама процесне или више техничке природе, схваћенога чисто механички и без икаквога појимања њихове унутарње вредности и узајамне везе. У међувремену, односно у прошлој години, Министарство Правде је изаслало извесан број судија са територије Београдског Апелационог Суда, да би се, у виду тромесечног курса код окружних судова у Загребу, Сарајеву, Сплиту и Љубљани, припремили за практичну примену реченог законика, када исти буде добио обавезну снагу на пом. судској територији. Благодарећи томе, имали смо прилике, да се са тим закоником упознамо при његовој практичној примени, па смо отуда у могућности, — а сматрамо и за своју дужност, — да овде о томе укратко изложимо извесна наша опажања, на основу искуства, које смо за речено кратко време код окружног суда у Сплиту могли стећи. Кажемо, да је то време било 'кратко, јер ће заиста бити потребне много дуже теоријске и •практичне студије, да би се могао тачно схватити прави сми■сао и значај свију оних нових установа, које нови кривични судски поступак садржи. А под новим установама не треба схватити само нове по имену. Напротив, тај поступак је у суштини својој сасвим нова творевина, те извесне привидне или номиналне сличности са неким од наших досадањих покрајинских поступака, могу сад10 обманути тумача закона одн. судију и одстранити га са правог пута његове примене. Отуда је за правилну примену и разумевање новог кривичног поступка ■потребно напустити сва мерила и критеријуме старог и осло■бодити се сваке сугестије са те стране. Једном речју, потребно је сасвим ново правно васпитање, јер су нови и стари кривични поступак као два света са две различите идеологије. Наравно, при оваквоме резоновању, ми мисли.мо само на оно, што је битно и код једног и код другог и што их карактерише као две посебне правне одн. законодавне целине, а апстрахујемо притом извесне радње више материјалне природе, за чије су извршење потребна извесна техничка знања или вештине, а не и нека особита правничка проницљивост и рутина. Ту долазе н .пр. разни акти помоћу којих се врши прибирање до■каза, као што су: увиђаји, вештачења, испитивања разних лица, која се појављују у поступку и др. Нарочито се пак својом улогом и значајем у новом кривичном судском поступку истиче установа државног тужиоштва. И то је заиста један поушп у нашем кривичном право-