Бранич

Стојан јовановић, судија. ПРАВНИ ЛЕКОВИ У КРИВИЧНОМ СУДСКОМ ПОСТУПКУ ЗА КРАЉЕВИНУ јУГОСЛАВИЈУ.*) I. Увод. Партија о правним лековима у новом Закону о Судском Кривичном Поступку свакојако је за правнике и практичаре с ове стране великих наших река једна од најинтересантнијих партија овога законика. За њих је она пуна новина и верујем, да ће баш та партија задати пуно тешкоћа њима приликом примене овог законика. И с погледом на правна дејства која производе, и с погледом на судове којима се упућују, и с погледом на одлуке суда и аката странака противу којих су управљени, као и на поступак судова по њима, правни лекови новог Кривичног Поступња јако се разликују од правних сретстава српског Кривичног Поступка. На почетку разлагања о правним лековима намеће се питање: да ли је израз „правни лек" најсретније погођен? Мисам лингвиста, али ми се чини, да у нашем језику реч лек нема тако широку употребу, и да се ван случајева, где је реч о лечењу живих организама истина по кадшто употребљава али врло ретко. Реч „срество" пак, која је досад код нас у праву употребљавана има много ширу употребу, па се чак и у медицини данас често чује. Зашто се реч срество није употребила у новом Поступку? Ауторитативна објашњења која сам до сад по овом питању чуо и прочитао, признајем, нису ме убедила у оправданост употребе израза „правни лек". Све ми се чини да је исти употребљен не зато, што би најтачније погађао оно, што се тим изразом хоће да изрази, већ зато, што су г. г. редактори Поступка, који су израђивали партију о правним лековима, већ били навикли на тај израз из законодавства, које је код њих раније владало, па им је услед те навике било нелагодно да тај израз замене којим другим.

*) Партија из књиге „Кривични Судски Поступак за Краљевину 'Југославију" — с обзиром на праксу. Књизи је циљ, да у колико је могуће краће и јасније, изложи целокупан ток кривичног поступка по новом законику у пракси. Теорегска расматрања чињена су само онде где су неопходна.