Бранич

бграна 234

„Б Р А Н И Ч"

Број 5

о заблуди из § 19 к. з., јер својство шефа државе једно је од битних обележја бића к. дела из § 91 к. з. Према томе ко није свесан тога обележја, не може бити ни умишљени извршиоц дела из § 91 к. з. Аналогно се имају решавати и случајеви заблуде о околностима које казну повисују. Васпитачу који изврши обљубу над својом 13-годишњом васпитаницом, знајући да она нема 14 година али не знајући да је она његова васпитаница, не може се пооштрити казна из § 273 к. з. због идеалног стицаја к. дела из § 273 и § 275 к. з. 6. Заблуда која се односи на ублажавајуће околности има за последицу, по правилу, примењивање блаже казне. А који убије Б-еа, погрешно мислећи да је то Б. изречно и озбиљно захтевао, биће кажњен по § 168 а не по § 167 к. з. Мати која за време порођаја или непосредно иза порођаја. . .лиши живога своје брачно дете, мислећи да је дете ванбрачно, биће кажњена затвором а не строгим затвором — § 170 к. з. Иста би солуција била, по нашем мишљењу, и кад би мати за време порођаја. .. лишила живота своје ванбрачно дете, мислећи да је ово брачно, јер начело је крив. закона да нико не може бити за више одговоран но што је учинио. 7. По изложеним начелним поставкама имају се решавати и случајеви т. зв. ,,еггог т оћјес1о" и „ађегаИо ЈсШб". а) „Еггог т оћјес1:о" постоји када извршиоц повреди извесно правно добро заменивши га са другим правним добром. Н. пр.: А убије Б-еа, погрешно држећи да убија Ц-еа. А ће одговарати за умишљено убиство Б-еа, јер живот Б-еа је правно добро истог рода кога и живот Ц-еа, и јер А није смео убити ни Ц -еа. Ако је по среди замена разнородних правних добара, на пр. живота људског са животињом, треба према сваком конкретном случају оценити да ли извршено крив. дело уопште постоји, у овом случају: да ли постоји штећење туђе ствари. б) „АђегаИо ЈсШз" постоји када извршиоц, независно од своје воље, повреди не оно правно добро противу кога је радио већ неко друго. А хоће да убије Б-еа; услед извесних спољашњих околности хитац погоди не Б-еа већ Ц-еа који је био поред Б-еа. Овде стоји, у погледу Б-еа, покушај убиства а у погледу Ц-еа нехатно лишење живота. У највећем броју оваквих случајева радиће се о стицају крив. дела: покушаја и извршеног крив. дела, али не увек. Јер извршено крив. дело може бити теже или лакше сакривљено — или случајно — условно умишљено, нехатно или уопште несакривљено. Ова последња могућност биће честа нарочито онда кад се ради о разнородним правним добрима. А пуца на Б-еа; хитац оде превисоко и погоди мотор авиона који је туда случајно налетео. Покварени мотор проузрокује пад авиона услед чега се овај оштети. У овом и сличним сдучајевима тешко би се А могао учинити одговорним и за оштећење туђе ствари.