Бранич

Врој 5

,6 р А н и Ч'

Страна 233

битна обележја бића к. дела крађе; према томе и заблуда о њима не искључује умишљај; б) на име, припадност или на особине лица које је објект к. дела, изузевши случајева где то закон изречно предвиђа. Ко убије Б-еа, уверен да убија Ц-еа; ко убије Г-еа, мислећи да је Г трговап, комунист, католик и т. д.; ко убије Б-еа, мислећи да убија омраженог Б-еа, умишљени је извршиоц дела из § 167. Име, припадност одређеној социјалној групи, вероисповести или мржња према убијеном лицу нису битна обележја бића к. дела убиства; према томе заблуда о томе не искључује умишљај; в) на побуде због којих се извесно дело извршује или на начин на који радња извршиочева дејствује, изузев изречних случајева у закону. Ко изврши разбојство над којим лицем, мислећи да ово' има бар милијон динара код себе а нађе код њега само један динар, умишљени је извршиоц дела из § 326. Ко другога лиши живота тровањем, знајући да је отров подобно сретство за проузроковње смрти, умишљени је извршиоц дела из § 167 т. 2, без обзира на то да ли је смрт наступила одмах — како је он претпостављао и желео — или после дужег времена. г) на кажњивост, нарочите услове кажњивости или субјективне претпоставке кажњивости. Ко у туђи стан продре противу воље домаћинове, знајући да је то правно недопуштено, умишљајни је извршиоц дела из § 250 к. з., без обзира на то што је био уверен да дело није кажњиво. Ко повреди туђу тајну писма умишљајни је извршиоц дела из § 251 к. з., ма да је мислио да се дело гони по званичној дужности или по приватној тужби. Ко убије шефа државе, држећи да је потпуно неурачунљив, умишљени је извршиоц дела из § 91 к. з. д) на супсумирање крив. дела под одговарајући законски пропис. Извршиоц дела из § 273 к. з. умишљени је извршиоц тога дела, ма да је мислио да извршује дело из § 269 к. з. Извршиоц дела не мора знати коме се кривично правном пропису његово дело противи, јер, за његову крив. одговорност, сасвим је довољно ако је знао или је могао знати да се оно сукобљава ма са којом било правном нормом. ђ) на начин каузалног тока при извршењу дела, у колико то законом није нарочито одређено, на пр. тровање. Ко замане мотком на Б-еа, у намери да му разбије главу, а Б, да би избегао ударац, тргне главу у страну и удари њоме о дрво поред кога је случајно стајао, услед чега изгуби око, — умишљени је извршиоц дела из § 178 т. 3. к. з. 5) Заблуда која се односи на околности које дело чине тежим, квалификованим, искључује умишљај у погледу квалификованог дела. Ко убије шефа државе, погрешно држећи да убија друго лице, неће бити кажњен за дело из § 91 к. з. већ за дело из § 167 к. з. Овакво решење логична је конзеквенција одредбе