Бранич

Број 5

.БРАНИЧ"

Страна 239

нити Прописима општег грађанског законика, ако их има, па тек ако ових нема, за попуњавање празнина, послужити се трговачким обичајима. Дакле, трговачки законик, грађански законик, па на послетку трговачки обичаји. Овакво решење је најбоље и по томе, што су сви обичаји, па и трговачки, често неодређени, нејасни и разнолики; затим морају се доказивати да постоје, да су општи и да су познати странкама. Све то чини, да обичаји заостају, далеко, од одређених и јасних одредаба грађанског законика и могу се примењивати само у недостатку ових, или ако постоје, али нису јасни, обичаји нам могу послужити, као интерпретативно средство. Па ипак, трговачке обичаје, као најнепосреднију творевину самог живота и његових потреба, када су добри, треба уносити у писане законе, да би се тиме избегле неодређености, произвољности и друге тешкоће о којима је већ говорено. Враћајући се нашој теми, налазимо да када би се узело, да банке, као издаваони гарантног писма, имају права приговора претходне тужбе, онда би то значило да су оне, само једним обичајем у нашем случају и сувише спорним, бачене у сасвим неповољнији положај, од осталих грађана, што би се могло учинити само законом. Значи, да би обичаји могли пољуљати и поколебати стари принцип једнакости грађана, пред законима. Нама се чини да би таква ситуација, не само била немогућна, него и недозвољена. Француски трг. законик, исто као и наш, не говори ништа о томе како ће се попуњавати његове празнине. у олште. Дакле, у том погледу не постоји један општи пропис. Али, ако не постоји општи пропис, о томе, постоје посебни прописи. Тако аг1. 18. сос1е <3е соттегсе наређује, да се у погледу уговора о ортаклуку, примењују прописи општег сос1е с1уЈ1-а. Овај случај наводимо, не као једини, већ као примера ради. Француски писци Е. ТћаНег 3 ) и 1^уоп-Саеп е1 НепаиК: 4 ) сматрају, да овај пример, који смо навели не треба тумачити рестриктивно, већ треба узети да тиме није постављено опште правило, како се имају попуњавати празнине трг. законика. Али када се у погледу трговачког ортаклука, као што смо навели, имају применити одредбе грађанског законика, онда не постоји никакав разлог, да се и све остале празнине, које се појаве, не попуне на исти начин. Дакле, опште правило није постављено, али га они из овога изводе. * * * Пракса Касационог Суда, у овом питању није била стална, Према саопштењу г. Рад. Милаћевића адв. 5 ) Касациони Суд

3 ) ТгаНе е1етеп1а1ге <1е ЉоИ соттегсЈа1 (1925) ра^е 44. 4 ) Мапие1 с1е (ЗгоЈ4 соттегсЈа1 (1924) ра^е 14. 5 ) „Архив за правне и друштвене науке" књига V. бр. 2.