Бранич

Странл 254

„Б Р А Н И Ч"

Брпј 5

његову величину, затим ће извидети да ли се поднети докази: пресуда, уговор, решење о наслеђу и т. д. односе на то земљиште. означено у молби баштиника. Ако су доказ сведоци онда се и они имају извести на лице места те да означе земљу о којој сведоче, како би се тачно унело и утзрдило о коме и коликом парчету земље они сведоче и како би се та земља премерила и у тапију унела. Затим ће се ти сведоци саслушати у записник и записник придружити тапији. Једино на овај начин се могу издати тачне истините тапије и избећи да неко бесправно добије тапију на неко туђе имање. Да су други општински судови и часници правилно схватили своју дужност и поступак при издавању тапије по новом закону о тапијама, најбоље се види из под 1 приложеног преписа једне тапије, коју је издао суд општине у Кривој Реци. По мишљењу овога суда не само да оптужени нису поступили по прописима закона о гапијама већ су поступили противно прописима кривичног закоиика и сачинили лажну исправу и учинили кривично дело. Из одвојених акта издања тапије под Бр. 696 види се да је опт. Љубивоје поднео молбу за убаштињење суду општине Табановачке 24. VI 1930 г. без икаквих доказа о својини наводећи, да му је то земљиште наслеђе од она и да је то познато општинском суду. Општински суд, односно општински часници не само што не чине никакво извиђање, нити траже доказе о наслеђу, државини и својини, већ не проверавају ни мере, означене у молби, на брзину истог дана — .24. VI 1930 г. састављају тапију Д. Т. Бр. 5. у коју уносе мере и границе земљишта онако, како је дословце означио молилац. Такав рад оптужених је противан пропису § 4 закона о тапијама. Пошто су тапију написали, оптужени су били дужни по § 6. закона о тапијама да саставе проглас о томе, да тај проглас прилепе на дом суда. да по месном обичају објаве, да је тапија, изложена сваком на увиђај и да се позивају сза лица, која мисле да су издањем тапије повређена у својим правима, да у року од десет дана саопште суду своје приговоре. Ни по овом законском пропису оптужени часници нису поступили. У актима тапије нема прогласа, те изледа да он није ни састављан. Из рецеписа К. Бр. 1086 види се да је оглас састављен 25 јуна истог дана предат свима граничарима, ма да су они из разних општина и ма да није било могуће да им се истог дана свима преда. Доказ да ова предаја огласа ни1е правилно извршена је исказ сведока и граничара Марка Марковића из Гугља, који на свом испиту тврди, да му је оглас предао оптужени Љубивоје у Пожези у својој кафани. Да је овај оглас послат граничару Марку редовним путем преко општине гугаљске, за састав ове тапије сазнао би суд општине гугаљске обавестио би пуномоћника, те би овај био у могућности да уложи протест. Но у том случају оптужени Љубивоје не би могао добити тапију. Да му се то не би десило, оптужени часници му предају огласе, те их он сам носи и раздаје онако,