Бранич

Број 5

„Б Р А Н И Ч"

Страна 255

како је сам и граничаре одредио. Да је граиичару Марку оглас предат у Пожези а не у Табановићима, и ако је он из Гугља, доказ је и та чињенииа, што га је, као неписменог потписао апотекар а апотекара у Табаковићу свакако и нема. Из потврде тапије види се да општински суд односно оптужени часници нису ни сачекали да прођу пуних десет дана од огласа до потврде, јер су оглас објавили 25 јуна а тапију потврдили 5 јула, те кад се урачуна дан огласа и дан потврде, како то по закону мора да буде, онда излази да је тапија потврђена после девет дана противно § 6 закона о тапијама. Кад су тако утврђене напред наведене чињенице у погледу састава и потврде инкриминисане тапије и кад је судским увиђајем Бр. 49142 утврђено не само то, да је тапија обухватпла и земљу села Гугља, већ и земљу, која је била спорна и приликом разграничавања атара општине Табановачке, Гугаљске и Бакионичке, онда је несумњиво утврђено, да су оптужени часници знали, да све земљиште, које тапија, обухвата није несумњиво својина оптуженог Љубивоја и да су издавањем и потврдом инкриминисане тапије имали намеру, да опгуженом Љубивоју даду доказ о својини и да му на тај начин користе. Ту своју намеру и знање шта чине, оптужени часници потврдили су и доцније, кад су издали уверење од 24 јула 1930 г. Бр. 1419 које је било једини доказ, на основу кога је овај суд пстврдио инкриминисану тапију. Кад су тако утврђене све напред наведене чињенице, онда првостепени суд не може да усвоји мишљење I одељења Касационог суда, да у радњи по I делу часника општине табановачке, нису утврђени сви елементи дела из § 397 ст. II крив. зак., те остаје при своме решењу Бр. 2201. По другом делу. Исто тако првсстепени суд по овоме делу не може да усвоји мишљење I одељења Касационог суда да оптужени ЉуОикоје није знао, да је инкриминисана тапија и уверење лажно. Кад су истрагом утврђене све чињенице, означене у овим противразлозима по 1 делу; кад је утврђено, да је сптужени ЉубиЕоје извршном пресудом суда општине гугаљске од 11. X 1927. г. Бр. 1085 осуђен на три дана затвора за бесправно заузеће земљишта, које је обухваћено инкриминисаном тапијом, што је такође утврђено судским увиђајем Бр. 49142 а он, оптужени Љубивсје. упућен на парницу за сзојину те земље и да он ту парницу није водио 1 , већ је на напред поменути начин дошао до тапије и уверења, коју је тапију после употребио као доказ уз протест противу тапије села Гугља, — онда је несумњиво утврђено, да је опт. Љубивоје знао да му тапија није исправна. Пријава за порез до сад није ни у једној прилици била доказ о својини. Тврђење у примедбама одељења,. да је општински суд проверио наводе оптуженог Љубивоја и