Бранич

Страна 256

„ Б Р А Н И Ч'

Број 5

у свему поступио по закону о тапијама према капред наведеном, појављује се као неоснозано. Према изложеном, у радњи оптуженог Љубивоја има свих елемената кривичног дела из § 214 у вези § 215. крив. зак., те првостепени суд не може да усвоји примедбе одељења већ и по овоме делу остаје при свом решењу". Касациони суд у својој општој седници усвојио је поменуте примедбе свога I одељења а противразлоге првостепеног ужичког суда одбацио. Одлука Опште седнице од 14. марта 1931. год., Бр. 3630. Пропис § 11. став 3. старог закона односи се на сва принудна обезбеђења. У стечајну масу фирме М. и Р. из Београда пријазила је и Француско-српска банка своје потражиЕање у износу 599.846.80 дин. Пуномоћник банчин на рочишту за равнање изјавио је, да не пристаје на понуђени начин равнања, јер се њиме располаже са робом на коју је његова властодавка стекла заложно право решењем о забрани Бр. 33432/30. г., која је забрана по закону и оправдана, те према томе његоза властодавка има право, да из те робе наплати, као привилегисан поверилац целокупно своје потраживање. Да је погрешно схватање, да је по чл. 11. стеч. Закона његова властодавка изгубила сзоје заложио право, јер овај законски пропис, који чини изузетак од општег правила, мора се стриктно тумачити а он се одноеи на она заложна права стечена тек извршењем ради намирења или обезбеђења т. ј. пописом, док је његова властодавка своје право стекла оправданом забраном. Београдски трговачки суд нашао је да је предлог за принудно равнање примљен од већине поверилаца у смислу § 159. стечајног закона па је решењем од 2. марта 1931, год. МБр. 2308 одлучио да се принудно равнање уважи. Суд је ценио горњи приговор заступника Француско-српске банке па је нашао: да у смислу § 11. стечајног Закона заложно право исте банке стечено забраном Бр. 33432/30. г. која је одобрена 30. априла 1930. год., губи важност 1рбо шге пошто је обо разлучно право путем забране стеченО' тек последњих шесдесет дана пре отварања поступка за принудно поравнање ван стечаја фирме М. и Р., односно пре отварања стечаја, који је отворен решењем МБр. 1087. од 13. јрна 1930. г. То пак, што је поверилаи ово свсје заложно празо стекао оправданом забраном а не пописом, неумесно је, јер се у поменутом законском пропису а у изразу: „Разлучна права стечена тек извршењем ради намирења или обезбеђења".... подразумевају и заложна права стечена путем судске забране а не вољна обезбеђења. што је у осталом сасвим у духу закона, којим се је ишло на то, да поједини повериоци разним обезбеђењима, на неко-