Бранич
4
Број 5
„Б Р АН И Ч"
Страна 259
тентичним подацима није утврђена нетачност пријављеног износа, са елементима законом предвиђене кривице — чл. 41. у вези чл. 138. и 142. закона о непосредним порезима. Према гоме, није се могла одбацивати у законској форми поднета пореска пријава, чија тачност, у погледу величине пријављене кирије, никаквим чињеницама није у сумњу доведена. Како са изнетих мотива, финансијска управна власт приликом доношења свога решења Бр. 2611 није водила рачуна о обавезним формама управног поступка, то се поменуто решење има и поништити, на основу чл. 34. у вези са чл. 23. зак. о Државном савету и управним судвима". Ова пресуда је постала извршна пошто није било жалбе. Поступак за разрез кућарине према законскнм прописима на које се позива горња пресуда. Ради утврђивања основице за разрез кућарине закон дели све зграде на оне које су фактички издате. под закуп и оне које нису — чл. 34. зак. о непосредним порезима. Према тач. 1. пом. чл. 34. закона за зграде фактички издате под закуп основица је за разрез кућарине пријављена годишња кирија у часу објаве позива за подношење пореских пријава. За зграде које нису фактички издате под закуп, према тач. 2. истога члана основица се утврђује упоређењем. Основни акт за разрез пореза је пријава пореског обвезника јер, према чл. 104. закона, пријава пореског обвезника редовно је темељ по коме се утврђује порезу подложни приход као пореска основица. За пореске пријаве за разрез кућарине још је и специјално прописано, у члану 106. став 5., да је порески обвезник дужан поднети пријаву закупцу да је потврди у погледу тачности пријављене кирије. Тачност пријављивања закупнине и потврде закупчеве загарантована је казненим санкцијама. Тако у случају да је износ кирије пријављен за разрез кућарине, мањи него што је зграда у часу објаве позива за подношење пореских пријава, стварно доносила, порески обвезник, према члану 40. зак. кажњава се као утајивач по члану 142. зак. о неп. порезима. Закупац пак, који даје у пореској пријави или на питања пореских власти нетачне потврде или изјаве кажњава се, према члану 41. закона по одредбама члана 138. т. ј. са 50 до 300 дин. Па како је, на овај начин, висина кирије несумњиво утврђена пријавом, то се не би пореска основица могла утврђивати неким другим начином. Пореска власт, ако посумња у тачност пријаве, може само предузети потребне мере да се право стање ствари утврди па у случају да се нетачно пријављивање докаже казнити кривце по закону а основицу утврдити према нађеном стању по окончању истраге. Овако је било до доношења закона о изменама и допунама у закону о непосредним порезима од 18. маја 1930 год. (Служб.