Бранич

Страна 260

„Б Р А Н И Ч„

Број 5

Ноз. бр. 118 — Х1Ј11) чије се одредбе, у колико се односе на разрез кућарине. примењује са важношћу од 1 јануара 1930. год. те ће се разрез за 1У30. гсд. извршити с обзиром на озе измене. По § 5. пом. зак. којим је допуњен чл. 34. зак. о неп. порезима додавањем тачке 4., за зграде, за које је пријављена годишња бруто кирија у вредности мањој од обичајне бруто издају за нижу кирију од оне, која се фактички, према напред сврхе може за њу постићи утврдиће се пореска основица упоређењем. И овај пропис прима пријаву као пуноаажни податак о висини кирије, јер и даље порески обвезник одговара за пореску утају ако нетачно пријави кирију. Само се сада претпоставља могућност да се зграде, из било којих разлога, издаје за нижу кирију од оне, која се фактички, према напред наведеним чињеницама може псстићи. па за тај случај допушта одбацивање пријаве и утврђивање основице поређењем. Боривоје Ј. Франтловић. Нови закон о непосредним порезима није ставио продавцу непскретног имања у дужност да приликом преноса нодноси уверење о плаћеној порези. М. А. као пуномоћник Р. А. продао је пред Судом непокретно имање своје властодавке постојеће у Београду купцима С. С. и жени му М. С. — Пошто заступник продавца приликом преноса није поднео уверење о плаћеној порези, то га је суд позвао наредбом да то у року од десет дана учини. Заступник продавца није по овој наредби поступио, већ је молио за продужење рока. Купци са своје стране, преко свога пуномоћника М. Ж., молили су Суд да изврши пренос тапије и без уверења о плаћеној порези. изјављујући да примају обавезу плаћања порезе см. § 146 зак. о непосредним порезима и наволећи у исто време, да је уверење о плаћеној порези било потребно ради преноса тапије само по одредби чл. 100 ранијег зак. о порези, а да по новом закону о непосредним порезима судови нису дужни да траже доказ о плаћеној порези приликом преноса тапије. — Ако суд не усвсји ову њихову молбу, тражили су да им се изда образложено решење. Првостепени суд је нашао: „Да молилац тражи да суд пренесе тапију на њега и супругу му — наводећи да по новом закону о порези није потребан доказ о плаћеној порези. Упуштајући се у оцену предњих навода Суд је нашао: По чл. 5 зак. о непосредној порези — порески сбвезник у смислу овог закона је оно лице које је по њему обавезно да плати порез а по чл. 33. истог закона — порез на приход од зграде терети кућни посед и плаћа га снај који зграду држи као своју а то значи да порезу плаћа и за исту одговара сопственик зграде.