Бранич

Број 5

„Б Р А. Н И Ч"

Страча 261

Из изложеног види се да је обавеза плаћања порезе везана за личност — сопственика, који се факат употпуњује и чињекгшом предвиђеном у ст. II чл. 5. Зак. о непосред. порези, по којој обавеза плаћања порезе пренесена приватним правним уговором на друго лице не веже и пореске власти. А само право наплате пореза од пореског обвезника сходно чл. 146 зак. о непосред. порези држава је обезбедила законским правом првенства наплате на имању сопственика и то за последње три године. Обзиром да се преношење тапије на купца — сва необезбеђена права трећих лица према досадањем сопственику односно добру које се преноси гасе, а међу којима је и потраживање државе за неплаћену порезу — то Суд сматра да се пренос може изврнити само онда кад се докаже да обавеза плаћања порезе не постсји, односно да је иста измирена — § 882 грађ. зак. — Ово са разлога што озезбеда јемства има важност само док је имање у својини лица које се као порески платац води по пореским књигама. Према томе пошто молилац ничим није утврдио да је пореза плаћена — он се и од тражења изложеног у реферату овс.г решења има одбити као од тражења на закону неоснованог § 178 г. с. п. Што се пак тиче изјаЕе молиоца да он пристаје да имање јамчи за наплату дужне порезе и кад се тапија пренесе на њега и супругу му Суд налази да истој нема места јер исга није учињена код надлежне Бласти и по пропису чл. 152 зак. о непосредној порези". Са изложенога, Првостепени суд је одбио молиоца од тражења да се пренос изврши без подношења уверења о плаћеној порези. По жалби купца Касациони суд примедбама Бр. 16650/30 поништио је ово решење са разлога: „Суд није могао на основу чл. 5 и 33. зак. о непосред. порезима одбити жалиоца од тражења преноса тапије на њега и његову жену, а са разлога што молилац није поднео доказ да је плаћена пореза на имање чији пренос тапије тражи на себе и своју жену, ако су остали услови за пренос тапије испуњени, јер у новом закону о непосредним порезима није унета одредба која би захтевала да се у оваквом случају мора поднети доказ о плаћеној порези као што је био случај с прописом § 100 старог закона о непосредним псрезима, којим је било изрично условљено потврђење преноса непокретног имања. Са изложенога, а на основу § 325 грађ. суд. пост. Касациони суд ништи решење Бр. 77365 и препоручује суду, да по горњим примедбама и даље по закону поступи". Усвајајући примедбе Касационог суда, Првостепени суд је извршио пренос на купца.