Бранич

Страна 262

,Б Р А Н И Ч*

Број 5

* * * Налазимо, да је овакво решење потпуно у сагласности са новим законом о непосредним порезима. По чл. 33. овога закона, порезом је оптерећен кућни посед. По себи се разуме, да порезу плаћа сопственик поседа, али само као такав и када једно лице престане бити власник једнога поседа, онда аутоматски обавеза плаћања дужне порезе прелази на новог сопственика, одн. фактичног власника поседа. Међутим Првостепени суд погрешно је нашао да је пореза на земљиште одн. зграде везана за лнчност, а не за објекат. Да је тумачење Првостепеног суда погрешно види се још из тач. 3. чл. 146 правилника који гласи: „Ако је некретност, за коју није изравнат доспели порески дуг, прешла у посед другсг лица, упутиће му се одлука којом ће се констатовати постојање стварног јемства на њој и тражити у року од 15 дана да плати дуг са каматом и евент. овршним трошковима под претњом егзекуције." Исто тако Првостепени суд није тачно протумачио ни чл. 5. истога закона. У ОЕОме пропису се говори о преносу обавеза плаћања порезе с једнога лица на друго. То је вољан пренос и законодавац је нарочито истакао да такав пренос не веже пореске власти. што је сасвим разумљиво. Али то се не може применити на куповину и продају имања. Извршујући продају свога поседа, продавац не преноси на купца обавезу плаћања порезе за објекат, нити је законодавац остазио на вољу уговарајућим странама да овај посао око преноса обавезе плаћања дужне порезе, на објект који је предмет продаје и куповине, изврше или не изврше, већ је, као што смо напред изложили. осигурао држави право наплате те порезе од самог новог сопственика установом стварног јемства. У разлозима Првостепеног суда налази се, поред осталога, констатација, да се Држаза за наплату дужне порезе „обезбедила законским правом првенства на имању сопственика" чл. 146 з. о н. п., а одмах затим у решењу се тврди, да се преношењем тапије на купца , ; сва необезбеђена права трећих лица према досадашњем сопственику, односно добру које се преноси, гасе, а међу којима је и потраживање државе за неплаћену порезу." Настаје питање у чему се састоји то о5езбеђење прзенства наплате. када оно има карактер необезбеђене тражбине и гаси се променом сопственика? Међутим чл. 146 з. о н. п. јасан је, а карактер овога обезбеђења још ближе је објашњен у тач. 5 Правилника к. 146 з. о н. п. који гласи: ,,Стварно јемство постоји на земљишту — зградама за оне дугозане порезе на приход од земљишта, односно од зграда, са